Dimitrios Papageorgiou and Joshua Tartakovsky: Syriza – Fraud or Savior of Greece?

In order to give a picture of the moment, we decided to interview two people with opposing views on Syriza. The first one is Dimitrios Papageorgiou, a Greek right wing journalist from Athens, the second one is Joshua Tartakovsky, an independent left wing journalist and film maker from Jerusalem.

What are your comments on the victory of Syriza at this elections?

Dimitrios Papageorgiou: It was something bound to happen. The New Democracy’s government had all the aspects of a government that was going to soon crumble.  And since the socialist party is almost non-existent nowadays, a big part of it is part of SYRIZA now, it was the only logical assumption that they too would gain power at some point.

Joshua Tartakovsky: The victory of Syriza has immense ramifications for Greece, Europe and even the world. For the first time in Greek history, a party that is truly on the Left, combining Communist, Socialist and Green elements, won the elections in Greece.

It should be remembered that it was the so-called socialist PASOK of George Papandreou, that agreed to the bail-out plans laid out by the Troika, which entailed austerity for the Greek people while the center-right party, New Democracy, continued this path. This austerity meant, in real terms, decline in wages, pensions being cut by 40%, the economy shrinking by 26%, wages declining, prices rising, and the government cutting down on health and education.

The Greek people saw no future in sight with austerity and recession,and if there is one place where neoliberal capitalism clearly failed, it is in Greece. Therefore, the Greek people decided to vote for a party that offered hope, writing off citizens debt, providing electricity for those who cannot pay and expanding the public sector, while, of course, ending austerity. The victory of Syriza is a radical change from business as usual in Greece. In a country where a military dictatorship was once the norm, and where the Greek Communists were massacred and betrayed by pro-Nazi collaborators and by Winston Churchill in 1945, a party whose many of its members comes from the Communist tradition is finally in power.

Neeless to say, the Old Guard and traditional strongholds of power are not too happy with this and may try to impede Syriza’s steps in various ways. Syriza knows that the economic conditions of the people are dire and that social policies must address these problems. It is not a party that will continue the same neoliberal policies, and if it will, the disappointed populace is likely to rebel against it.

Can Syriza bring Greece out of the economic problems and cancel austerity measures? Can they negotiate better conditions for debt payout?

Dimitrios Papageorgiou: I doubt Greece can be brought out of its current financial problems with any kind of government, that has had to make deals with the exact same interest groups and lobbyists that gain money from Greece’s woes, especially the Anglo-Saxon banking system and its big funds and investors. It might cancel some austerity measures, but it will be done the same way that certain groups enjoyed generous handouts in the previous generations.

It is done by loaning and putting the burden on the shoulders of the younger generations. As for the negotiation part, I think that these decisions are not actually taken in Greece, but in Berlin, Paris, London and Brussels. The rest of the EU countries are more like sattelites at the moment.

Joshua Tartakovsky: Syriza is in a very difficult position. On the one hand, it must deliver to the Greek people a better quality of life, provide for a third of the population that is impoverished, and practice, at least to a significant degree, its ambitious social agenda. On the other hand, Greece will be undoubtedly, heavily pressured by Germany and the Troika in various ways, and this can be expected to be an all-out war in which everything is permissible. Cutting the country short of a cash line for emergency times is only one option of many. If Syriza compromises to a significant degree but cannot provide for the people, it will be replaced. The economic situation in Greece is very dire. The question therefore is whether the Troika will understand Greece’s predicament, realize that austerity has failed and agree to a significant debt reduction.

It may be willing to compromise by making aesthetic changes but it appears that it cannot compromise significantly, to a point that will satisfy Syriza. Greece still needs money for its social programs, and it is far from certain that the Troika can offer it, as most of the revenues have been gone for debt payment. If Syriza holds its grounds, Germany will be in a difficult position, since it knows that if it gives in to Greece, Spain will follow with its demands after a Podemos victory.

For this reason, as well as due to the economic orthodoxies the Troika adheres to, and due to a general dislike of Syriza, it seems to me more likely that the negotiations will fail and Syriza will have to leave the euro and come up with a Plan B which would involve the BRICS, especially Russia. Other scenarios in which a third party pays and Greece remains inside the euro are also possible.

What about relations towards Russia? Is the new Greek government pro Russian?

Dimitrios Papageorgiou: In the rhetorics department all Greek governments were friendly with Russia, with the exception of the Papandreou government and his successor in PASOK, Venizelos. The issue is what’s being done on the level of reality. We will have to wait and see any actual changes in the foreign policy.

Joshua Tartakovsky: Prime Minister Alexis Tsipras said several months ago that the new government in Ukraine contains neo-Nazis and that he opposes sanctions against Russia. Tsipras has visited Moscow in March and met with politicians who are sanctioned by the US. It should be remembered that on the same day of his inauguration as Prime Minister of Greece, Tsipras visited Kaisariani where 200 Greek Communist partisans were executed by the Nazis and laid roses there. The sympathy that many Syriza members have towards Russia cannot be underestimated.

At the same time, Tsipras is pragmatic and cannot rock the boat with his opposition to EU sanctions as long as he is in the EU and negotiating for debt relief. Syriza’s government however, did manage to remove a phrase that blamed Russia for the incident in Mariupol and the vote was on sanctions that were already in place and not on their extension.

The right-wing Independent Greeks party which is now part of the government, is generally pro-Russia and anti-Germany. However, whereas Syriza is generally pro-Russia due to its opposition to fascism and sympathy to Russia, Panos Kammenos is pro-Russia due to his dislike of Germany and since he sees Russians as Orthodox brothers. Following Russia’s annexation of the Crimea, Kammenos said that ” “we publicly support President Putin and the Russian government who have protected our Orthodox brothers in Crimea”. That Kammenos visited Moscow in January 2015, during the election campaign indicates that he is strongly pro-Russia.

Both Syriza and the Independent Greeks are anti-austerity, anti-Germany and pro-Russia.

Some say that Syriza has an anti-traditional social policy. What is Syriza’s position on gay rights, role of the church in society, and Greek tradition?

Dimitrios Papageorgiou: I expect to soon have official gay marriages in Greece, since SYRIZA is comprised of different “small parties” that include these kinds of “special interest”  groups.  In its role in the opposition SYRIZA continuously lobbied for “gay rights”, for “anti-sexist” legislation, even for harder “anti-racist” laws that should include “homophobia” of some kind.

SYRIZA wants the Greek church and state to be ripped apart, and that was obvious in the denial of their ministers to take a religious vow, and of course the fact that their leader Tsipras has announced himself as an atheist and refused to baptize his kids or marry their mother.  On the other hand there are many that support SYRIZA in the church. Denying those things is not just denying their religious importance but also their traditional importance.

Joshua Tartakovsky: In an interview two years ago, Alexis Tsipras said he will consider the question of gay marriage after he solves the financial problems Greece is facing. Syriza has generally supported the separation of church and state. However, during his election campaign, Tsipras visited the monastery of Agio Oros in Mount Athos and was received warmly by the Orthodox clergy. He clearly expressed his respect for the Orthodox faith and for the importance it has for Greece and in Greek history.

Tsipras celebrated Epiphany Day in Piraeus and again was well received by the clergy. At the same time, he did not make his oath on the Bible when sworn in as prime minister. Tsipras therefore has shown tremendous respect for the Orthodox faith even while personally he may be more secular. His coalition partner, the Independent Greeks are pro-Church and against gay marriage. However, these issues are not expected to come to the forefront any time soon as solving Greece’s economic debacle is the most pressing and urgent issue.

How big is the problem in Greece with illegal immigration? What will Syriza do with that? Is that a threat for Greek people?

Dimitrios Papageorgiou: It is huge. And it is part of why the system in Greece has collapsed in every aspect. The health system, the employment system, everything has to do with Greece being swamped with immigrants. This is probably the most scary for me part of the SYRIZA agenda. Citizenship to all immigrants’ children, born and raised in Greece, was announced by the minister’s deputy for immigrational policy Tasia Christodoulopoulou.

Talking to SYRIZA’s radio station “In Red” she said:”Syriza has pledged to give Greek citizenship to all the children born and raised in Greece, the so called 2nd generation of immigrants”.

She gave emphasis to the “restoration” of all those children that knew no other home, even those that were not born here, but came very early in Greece and grew up here, finished school here”.

One can easily understand that we are talking about staunch defenders of multiculturalism.
We will probably see also voting rights given to immigrants. The same minister mrs Christodoulopoulou also said that it is a “duty” to have an open corridor for immigrants to Europe.

Greeks generally disagree with these positions and voted SYRIZA for its fiscal policies, but they will go through with them, in order to appease the hardcore new-leftists that comprise a big part of its base.

Joshua Tartakovsky: Syriza spoke out in the past against the difficult conditions in detention centers, also named “ghetto areas” for refugees. There are now about 44,000 asulum-seekers in Greece. Syriza will be more lenient on asylum for those in need and will relax the policy of sending migrants back. However, it will seek to renegotiate the Dublin Agreement of 1990 which means that migrants must be settled in the first country in which they arrive, as Greece bears the burden for this.

What is the legacy of this victory of Syriza? Could this be changing point for Europe?

Dimitrios Papageorgiou: Well it is a historical moment, since it is the first time a radical left party has taken actual power in the EU I think. It could definitely be a turning point. But in both ways. Should SYRIZA fail we will probably see a conservative turn in the whole of Europe. Should it succeed even partially, we will see more parties like this bidding for power.

Joshua Tartakovsky: The victory of Syriza is, without a doubt, a radical challenge for the EU as a whole. For the first time in EU history, a government of the South, dares to challenge the neoliberal orthodox doctrines and imperatives laid out by the EU, European Central Bank and the IMF. This means that finally, the Greeks have an opportunity to express their opinion and demand a debt renegotiation and an end to austerity.

This is, of course, there democratic right, but it also sheds light on the fact that the way the EU has punished Greece, Spain and Italy with austerity, was undemocratic. Therefore confrontation is inevitable. Due to Syriza’s victory, Podemos in Spain is reenergized and people in Italy, Portugal and Ireland are also following closely. Greece has the potential to radically change the EU, or at the very least, if it does not back away from its demands, break itself free from undemocratic neo-liberal chains placed on it by the Troika.

In light of this, it is not difficult to understand why Brussels and Berlin view Syriza with great alarm and to predict that immense pressures will be placed on it to conform. Still, it has a young, bold, highly educated and courageous team, and it will probably know how to deal with the pressures.

Syriza cannot disappoint the public since incredible hope has been placed in it and the situation on the ground is unsustainable. The degree to which Syriza will be able to hold its ground in negotiations will send a message to Podemos in Spain and to other countries. Therefore, the stakes are very high.

Tesha Teshanovic

СТРАНИ СТРУЧЊАЦИ ЗА СРБИН.ИНФО: Ово је права истина о Сиризи

Већина српске јавности, топло је поздравило победу Сиризе на изборима у Грчкој, због њиховог противљења бриселској бирократији, док је мишљење аналитичара и медија било подељено. Редакција СРБИН.ИНФО тим поводом је разговарала са два страна аналитичара супротних ставова по питању Сиризе, да би вам пренели што објективнију слику о том феномену. Димитрос Папагеоргиоу је грчки новинар из Атине, радио у неколико различитих грчких медија. По опредељењу десничар и противник ЕУ. Џошуа Татарковски је независни новинар, режисер из Јерусалима, левичар и противник САД империјализма.

Како коментаришете победу Сиризе на овим изборима?

Димитрос Папагеоргиоу: Ово је нешто што је морало да се деси. Влада Нове Демократије је имала све изгледе да падне. А пошто социјалистичка партија више и не постоји, вечина њених бирача сада гласају за Сиризу, једини логични закључак је да су морали у једној тачки да дођу на власт.

Џошуа Татарковски: Победа Сиризе има огромне последице за Грчку, Европу, па чак и свет. По први пут у грчкој историји, партија која је заиста на левици, која комбинује комунстичке, социјалистичке и зелене елементе, је победила на изборима. Треба запамтити да су такозвани социјалисти ПАСОК-а Јоргоса Папандреа, пристали план изласка из кризе наметнут од представника Тројике (Европска комисија, ММФ и Европска банка), који је садржао мере штедње. Овај пут је Нова Демократија само наставила. Штедња је подразумевала, у стварности, пад плада, смањење пензија за 40 посто, смањење обима економије за 26 посто, повећање цена и смањење улагања у здравство и образовање. Грци су видели да нема будућности са мерама штедње и рецесијом, и сигурно ако постоји неко место где је либерални капитализам доживео крах, то је дефинитивно Грчка.

Због тога грчки народ је одлучио да гласа за странку која је нудила наду, отпис дугова грађана, бесплатну струју за оне који немају да плате и проширење јавног сектора, док, наравно укида мере штедње. Победа Сиризе је радикална промена од свега уобичајног у Грчкој. У земљи где је војна диктатура некада била нормална и где су грчке комунисте убили и издали нацистички сарадници и Винстон Черчил 1945, странка чији чланови већином долазе из комунистичке традиције, је коначно на власти.

Без обзира на све, стара гарда и центри моћи у Грчкој нису претерано задовољни са овим, и вероватно ће покушати да спрече наредне потезе Сиризе. Сириза мора зна да су услови живота за грађане постали неподношљиви и да је потребна снажна социјална политика. То није странка која ће наставити са истом старом неолибералном политиком, и ако којим случајем би, народ би се побунио против тога.

Да ли може Сириза да изведе Грчку из економских проблема и да откаже мере штедње? Да ли могу да преговорима дођу до бољих услова отплате?

Димитрос Папагеоргиоу: Ја сумњам да Грчка може да изађе из садашње финансијске кризе, са било којом влашћу која мора да преговара са истим оним лобијима који зарађују од проблема Грчке, нарочито са англосаксонским банкарским системом и његовим великим фондовима и инвеститорима.

Власт може да откаже неке од мера штедње, али ће то вероватно бити урађено као што су и прошле власти чиниле. А то је новим зајмовима и стављањем терета на леђа будуђих генерација. Што се тиче преговора, ја не мислим да се те одлуке доносе у Грчкој, већ у Берлину, Паризу, Лондону и Бриселу. Остале земље ЕУ су само као сателити у овом тренутку.

Џошуа Татарковски: Сириза је у врло тешкој позицији. Са једне стране, мора да обезбеди грчком народу бољи квалитет живота, помоћ за сиромашну трећину популације, и да спроведе своју амбициозну социјалну политику. Са друге стране, Грчка ће свакако, бити под притиском Немачке и Тројке на разне начине, и то врло лако може да прерасте у сукоб у којем је све против Грчке дозвољено. Прекид дотока новца у земљу је једна од опција. Ако Сириза пристане на компромисе, али не може да обезбеди народу, биће замењена. Економска ситуације у Грчкој је врло сива.

Питање је само да ли ће Тројка разумети кроз шта Грчка пролази, схватити да су мере штедње пропале и пристати на значајно смањење дуга. Вероватно ће бити спремна на компромис само козметичке уступке, далеко од оних који могу да задовоље Сиризу. Грчкој треба новац за социјални програм, и Тројка вероватно неће моћи да га обезбеди, зато што већина новца који се добије, оде на отплату старих дугова.

Ако Сириза истраје у својим захтевима, Немачка ће се наћи у тешкој позицији, знајући да ако то да Грчкој, Шпанија ће тражити исто то, после победе странке Подемос на изборима. Због овога, и због економског фундаментализма који Троијка пропагира, а и због негативног става према Сиризи, преговори највероватније неће успети, и Сириза ће морати да задржи евро као валуту, и да смисли план Б који укључује земље БРИКС-а, нарочито Русију. Могућ је и други сценарио у којем нека трећа земља плаћа, и Грчка остаје унутар еврозоне.

Какав је однос нове грчке владе према Русији?

Димитрос Папагеоргиоу: У реторици су све грчке владе увек се држале добрих односа са Русијом, са изузетком владе Папандреа и његовог наследника у ПАСОК-у Венизелоса. Међутим проблем је оно што се ради у пракси. Морамо да чекамо и видимо да ли ће заиста бити икакве промене у спољној политици.

Џошуа Татарковски: Премијер Алексис Ципрас пре неколико месеци је рекао да је нова влада у Украјини састављена од неонациста и да се противи санкцијама Русији. Ципрас је посетио Москву у марту и састао се са политичарима који су под санкцијама САД. Треба такође запамтити да истог дана када је постављен за премијера Грчке, Ципрас је посетио Каисариани, где је 200 грчких комуниста партизана стрељано од стране нациста, и положио цвеће тамо. Не може се потценити симпатија коју многи чланови Сиризе имају према Русији.

У исто време, Ципрас је прагматичан и не може да буде трн у оку ЕУ са противљењем санкцијама, све док је унутар ЕУ и преговара о отпису дела дугова. Влада Сиризе је ипак, успела да уклони из резолуције фразу да се Русија криви за инцидент у Мариопољу и помињање проширивања санкција.

Десна странка „Независни Грци“, која је сада део владе, је изразито проруска и антинемачка. Међутим, док је Сириза проруска због ант фашистичког става и симпатије према Русији, Панос Каменос, лидер „Независних Грка“ је проруски настројен због своје мржње према Немачкој и зато што види Русе као православну браћу. После припајања Крима Русији, Каменос је рекао: „Ми јавно подржавамо председника Путина и руску владу који штите нашу православну браћу на Криму“. Чињеница да је Каменос посетио Москву у Јануару 2015, током предизборне кампање, говоре о томе да је он снажно про руски настројен.

И Сириза и „Независни Грци“ су против мера штедње, против Немачке и за Русију.

Неки кажу да Сириза има поприлично анти традиционалне ставове. Која је позиција Сиризе што се тиче геј права, улоге цркве у друштву и грчке традиције?

Димитрос Папагеоргиоу: Ја очекујем да ћемо ускоро легализовати геј бракове у Грчкој, пошто је Сириза састављена од више малих партија које укључују групе геј лобиста. Док је била опозиција Сириза је непрестано се залагала за „геј права“, за „анти – сексистичке“ законе, чак и за чвршћи анти- расистички закон, који би укључио и противљење правима педера.

Сириза жели да раздвоји Грчку Православну цркву од државе, и то се види очигледно, из одбијања министара да положе црквену заклетву, и наравно из тога да њихов лидер, Ципрас, сматра себе атеистом и одбија да крсти своју децу или да изврши црквени обред венчања. Са друге стране у Цркви има пуно оних који подржавају Сиризу. Негирати ове чињенице није само негирати значај религије, већ и традиције Грка.

Џошуа Татарковски: У интервју пре неколико година, Алексис Ципрас је рекао да ће размотрити питање геј бракова пошто реши финансијске проблеме Грчке. Сириза је генерално увек подржавала одвајање Цркве од државе. Међутим, током своје предизборне кампање, Ципрас је посетио манастир Агио Орос на Светој Гори и тамо је топло примљен од стране монаха. Он јасно говори о својем поштовању за Православље и за његов значај за Грчку и грчку историју. Ципрас је прославио Богојављење у Пиреију, где је опет топло примљен од стране свештенства.

У исто време, он није положио заклетву пред Библијом када је постао премијер. Ципрас је показао огромно поштовање за Православље, док је он лично вероватно врло секуларан. Његов коалициони партнер, „Независни Грци“, су много више наклоњени Цркви и против геј бракова. Међутим, ова питања неће доћи на дневни ред скоро, зато што је приоритет решавање економских проблема Грчке.

Колико је велики грчки проблем илегалне имиграције? Какав је став Сиризе по том питању?

Димитрос Папагеоргиоу: То је огроман проблем у Грчкој. И део је разлога зашто је систем у Грчкој колапсирао у сваком аспекту. Здравствени систем, служба за запошљавање, све у Грчкој је претрпано захтевима имиграната. Али оно што је најстражније за мене је део програма Сиризе. Заменица министра за имиграцију Тасија Кристодоулопоулоу је у разговору за радио најавила давањњ држављанства деци имиграната, која су рођена и одрасла у Грчкој: „Сириза је обећала да обезбеди грчко држављанство свој деци рођеној и одраслој у Грчкој, такозваној другој генерацији имиграната“.

Она је ставила акценат на интегрисање све те деце која немају ниједан дом сем Грчке, па чак и оне која нису рођена овде, већ су дошла у Грчку у раном детинству, и овде завршила школу.

Врло лако се види да ми овде говоримо тврдокорним присталицама мултикултурализма. Вероватно ће дати и право гласа имигрантима. Та иста заменица министра је рекла да је наша дужност да држимо отвореним коридор са имигрантима ка Европи.

Грци генерално не одобравају овакве ставове и гласали су за Сиризу због економске политике, али ће упркос свему Сириза спровести ове планове, да би задовољила тврдокорне нове левичаре који чине део њихове инфраструктуре.

Џошуа Татарковски: Сириза је у прошлости говорила против тешких услова у сабирним центрима за азиланте, често називаним „гето областима“ за избеглице. Тренутно се у Грчкој налази 44 хиљаде азиланата. Сириза ће бити отворенија у давању азила онима који траже и смањиће потребу да их полиција враћа назад. Међутим, такође ће поново преговарати услове Споразума у Даблину 1990, по коме имигранти морају да буду насељени у земљу где прво дођу, што ставља велики терет на леђа Грчке.

Које је наслеђе победе Сиризе? Да ли је ово тачка преокрета за целу Европу?

Димитрос Папагеоргиоу: Па ово је историјски моменат, пошто по први пут странка радикалне левице је преузела власт у некој земљи ЕУ. Ово ће дефинивно бити тачка преокрета. Ма шта се десило. Ако Сириза не успе, ово ће целу Европу окренути на десно. Али ако макар делимично успе, имаћемо још оваквих странака које се боре за власт.

Џошуа Татарковски: Победа Сиризе, без сумње, представља радикални изазов за ЕУ као целину. По први пут у историји ЕУ, влада Југа, је одлучила да се успротиви неолибералном фундаментализму и наредбама ЕУ, Европске Централне Банке и ММФ-у. То значи да коначно, Грци имају имају шансу да искажу своје мишљење, укину мере штедње и да траже поновне преговоре о отплати дуга. То је наравно, демократско право, али такође говори о томе да начин на који је ЕУ казнила Грчку, Шпанију и Италији мерама штедње је врло недемократски.

Због тога сукоб је неизбежан. Због победе Сиризе, Подемос у Шпанији је добио на замаху, а људи у Италији, Португалу и Ирској пажљиво прате ситуацију. Грчка има потенцијал да радикално промени ЕУ, или у најмањем случају, ако не уступи од својих захтева, да се ослободи недемократских неолибералних захтева Тројике.

У светлу овога, није тешко разумети зашто Брисел и Берлин забринуто гледају на ситуацију, и може се очекивати невероватан притисак у будућности.

Међутим, Сириза има млад, храбар и јако образован тим људи, и ја верујем да ће они знати да се носе са тим притиском. Сириза не сме да разочара јавност, због велике наде коју народ има у њих и зато што је ситуација неподношљива. Од исхода преговора зависи и будућност Шпаније и других држава. Тако да су улози изузетно велики.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.

СРС организовала трибину о Новорусији

Месни одбор Теразије Српске радикалне странке у просторијама истоимене месне заједнице организовао је трибину „Стање у Донбасу – патње руског народа у Украјини“. Повод за одржавање трибине је тренутна ситуација у Новорусији, где је донекле утихнуо жестоки грађански рат који је већ однео више хиљада живота. Сличну трибину је истог дана одржала и италијанска организација Coordinamento Solidale per il Donbass.

Посетиоцима трибине први се обратио председник Месног одбора Теразије Српске радикалне странке Теша Тешановић. Тешановић је указао да је, за разумевање тренутне ситуације у Украјини а посебно на истоку ове земље неопходно разумети шири геополитички контекст ових дешавања.

Наиме, Тешановић је указао да се политички преврат који је довео до грађанског рата и де факто дезинтеграције Украјине као јединствене државе може разумети као последица деловања западних империјалистичких сила. Злодела нациста у Украјини не могу се осудити а да се истовремено не осуде и они који иза њих стоје а то су исти они делатници на међународној сцени који су одговорни за оружану агресију на СРЈ и противправну сецесију Косова и Метохије.

Централни део трибине обухватало је излагање тројице говорника међу којима је први био Драгомир Антонић, етнолог, аутор читавог низа књига, чланака и телевизијских емисија. Антонић је познат и пажљивим читаоцима Печата или оним мање пажљивим који новине читају отпозади јер се његова колумна редовно налази на последњој страници овог београдског недељника. Антонић је углавном говори о дубоким историјским векторима који делују испод површине и који одређују и токове савремених политичких збивања у Украјини.

Као најважније означио је два таква фактора – верски сукоб између римокатолицизма и православља и комплекс геополитичких питања који је обично означава као Источно питање. Источно питање, готово занемарен израз из геополитике претходних векова, подразумева у свом изворном значењу борбу великих сила и младих националних држава за наслеђе Османског царства али под њиме у ширем смислу се може подразумевати и борба великих сила за контролу над политички уситњеним и нестабилним пространствима југоисточне Европе, Блиског Истока и северне Африке. Према Антонићевом мишљењу кључна мета овог сукоба је Москва, односно што веће ограничење руске моћи и утицаја.

Након Антонића говорио је Александар Павић, политички аналитичар и колумниста, чест аутор текстова на страницама портала Фонд стратешке културе и један од најактивнијих учесника иницијативе Никад граница.

Павић је указао да је напад на традиционалне вредности једна од окосница свих политичких сукоба последњих година, па тако и сукоба у Украјини. Путиново инсистирање на традиционалним вредностима и њихова одбрана у политичкој арени учинили су га популарним и међу западним конзервативцима. У свом говору пред Федералном скупштином Путин се осврнуо на слаткоречивост Запада према руским либералима 90—их и чињеницу да што је Русија била попустљивија и кооперативнија, чак и у вези са питањима од виталног националног значаја, њени западни опоненти су постајали насртљивији и осорнији.

Говорећи о свом наступу на телевизији Раша тудеј у фебруару ове године Павић је указао да је првог дана нереда у Кијеву лако успевао да руским гледаоцима разјасни основне карактеристике и динамику тих дешавања јер су она умногоме подсећала на слична дешавања у Југославији и Србији. Имао је прилику да уживо коментарише прве протесте и сукобе на Евромајдану и да посведочи о затечености иначе одлично обавештених Руса који раде на телевизији Раша тудеј дешавањима у Кијеву.

Павић пореди став Руса према Украјинцима са ставом пројугословенски оријентисаних Срба према другим југословенским народима почетком 90-их година – једноставно нису веровали да односи братских народа могу да прерасту у сукоб и крвопролиће. Ипак, Русија није неспремна дочекала заоштравање ситуације у њеном окружењу – почев од Минхенске безбедносне конференције 2007. године Путин је јасно назначио да су руска војска и држава спремне и за најозбиљније изазове.

Ипак, Павић је указао и на размимоилажења у руској елити. Према његовим речима са санкцијама и претњама Запада дигли су нос либерали, поједини олигарси и медији. Многи Руси увидели су да њихов систем није у потпуности спреман за сукоб и да у појединим установама и даље преовладава либералски, неојељциновски курс (посебно карактеристичан за деловање руске Централне банке). Патриотски оријентисани руски економисти признали су да су и они хтели да се интегришу у западни систем, да своје пословање саобразе западним узорима и изграде равноправну пословну сарадњу. Показало се да је овако нешто немогуће.

Павић је покушао да разјасни има ли у оваквом развоју догађаја на истоку Европе нечега што може да погодује српским националним интересима. Према његовом мишљењу, инсистирање готово свих српских медија да је руско присаједињење Крима са позивањем на косовски преседан доказ да су нас Руси пустили низ воду никако не стоји. Наиме, и из врха руског естаблишмента, укључујући и руског амбасадора у Србији Александра Чепурина, стизали су сасвим другачији гласови – за разлику од Крима насилно отцепљење Косова и Метохије је последица спољне агресије када је у Београду постојала легална власт па ова два случаја једноставно нису упоредива.

Драгослав Бокан, режисер, публициста, писац и представник Доњецке народне републике у Србији, надахнуто је говорио о дешавањима у Новорусији и руској улози у њима сматрајући да овде настаје један нов геополитички квалитет који је и за Србију од потенцијално огромног значаја. Према његовим речима, постоје два супротстављена пола српског словенског пута – православни и евроазијски и европејски и југословенски. Први пут, који српске политичке елите нису одабрале, још увек стоји пред нама као могућност, истакао је Бокан.

Бокан је назначио да оно што су били расизам и антисемитизам за Хитлерову Немачку то је идеологија људских права за савремену евроатлантску империју. Супротстављање овој идеологији и инсистирање на аутентичним традиционалним, хришћанским вредностима је један од елемената сукоба који се одвија у Новорусији.

Бокан је указао да је питање Новорусије питање Русије и да ова два питања не могу постојати одвојено, као што нема посебног косовског питања изван српског питања. Да парафразирамо Боканове речи – падом кримског зида Русија је престала да буде национална држава притиснута великим силама и увек у повлачењу […] Русија се враћа у свој реални обим и кида геополитичку лудачку кошуљу која јој је навучена.

Према његовим речима налазимо се на почетку нечег спектакуларно геополитички различитог а српска политичка елита не допушта да се увиде геополитичке промене која дешавања у Новорусији доносе. Бокан је разјаснио да не треба подлегати утисцима из медија који онемогућавају да се разликују стратегија и тактика, односно широка визија и свакодневна, ситна дешавања на терену. Ако се погрешно концентришемо на нека свакодневна дешавања којима се често приписује далеко већи значај него што реално имају изгубићемо из вида ширу слику коју пред собом несумњиво има руско руководство када доноси стратегијске одлуке, које према Бокановом мишљењу готово неизбежно враћају Русију на место у светској политици које јој припада.

Бокан је своје излагање закључио речима охрабрења за српске патриоте и указао да треба имати пуно поверење у водеће руске личности и посебно председника Русије Владимира Путина јер обнова Русије коју он води представља кључан предуслов за обнову посустале Србије. Можда је Боканов оптимизам претеран, барем када је реч о српској перспективи, али су његове речи свакако освежење на српској пронационалној сцени где неретко доминирају утученост, мрзовоља и самосажаљење.

После предавања уследила је дискусија. Публика је готово до последњег места испунила салу МЗ Теразије, која по амбијенту подсећа на мање успешно предузеће из домаћих серија Бољи живот и Срећни људи. Морамо истаћи да за разлику од сличних дешавања већи део од преко осамдесет присутних слушалаца овде је чинила млађа публика. Према најави организатора ново предавање о важној геополитичкој теми, рату у Сирији, требало би да се на истом месту одржи већ идуће недеље.

(Милош Милојевић, Србин.инфо)

Dimitris Toussiadis: Serbs and Greeks must create new Balkan pact

Your organization has done a good job promoting truth about situation in Kosovo and Metochia in Greece. How do Greeks view on problem of Kosovo? What is your stance on it?

Greece is maybe the most sensitive country in Europe, after Serbia, for the situation in Kosovo. This is because we had the same tragedy in Cyprus. We lost the half greek island by the Turkish invasion of 1974. Thousands of Greeks murdered by Turkish army in cooperation with a small Turkish minority. Thousands of Greeks left as immigrants by violence in their own island, lost their homes and hole Greek cities were completely abandoned. Some villages -where the villagers didn’t want to abandon their birthplace- are living untill today, totaly secluded and isolated, eclosed in the occupied territories. This was the biggest tragedy of the modern Greek history… a lost of a greek fatherland and a bleeding wound untill today for all Greeks. When happened the events of unnexation plan of Kossovo, Greeks saw a second Cyprus there. It was the same for us. We had the same  feelings, so deeply touched that many Greeks wanted to go rank and fight with the Serbian army. Have in mind also, that the Greek people conciders Serbs as our brother nation and many youths had allready been in Bosnia war as volunteers.

Personaly I had the chance to be in Urosevac for six months with the NATO Greek army of KFOR and visiting Mitrovica too in 1999. I have a personal experience of the exact situation there and from this time we decided, not only to find a way help Serbians there, but also to inform the Greek people through media, for this unbelivable injustice that happened for the most ancient heart of Serbias fatherland. Almost all international law terms are totaly violated there against the legal people of Kosovo and also Serbia faces blackmail accusations that are against the international justice. First of all we don’t recognise UCK as a legal discussions part. We demand the return of all Kossovo Serbs, back to their properties, and start of any discussions only on the base of the prior populaton status quo. NATO is an occupation army in full cooperation with terrorists of UCK. This should be totaly unacceptable for Europe. Serbia must not proceed to any negotiations with EU if EU doesn’t recognises these facts.

Кипарски навијачи

Serbs and Greeks are traditional allies and brothers. Now both nations have problems with neootoman policy of Erdogans Turkey. What is your view on the role that Turkey plays in geopolitics of the Balkans? Is there a space for Serbian-Greek cooperation against ottoman policy?

Right now we are in a global geopolitical war. Turkish expansion in Balkans is a major threat, concidering that they organise and finance not only muslim populations, but also Albania, Skopije, Moldova ect. It is a force that acts only for the Turkish interest and against a future of stability in Balkans. Only a big orthodox pole in Balkans can garantee a future for Eastern Europe. In my oppinion Erdogan is maybe one of the gratest leaders of modern Turkey. In the other hand, Western EU role in Balkans, serves 100% the plans of USA. There is no Europe for us. We are alone. Balkans are the MOST strategic zone in hole Europe and eastern Mediteranian.

Maybe the key for the hole Eurasia. That’s why USA want to divide and control this area. Conciderring what happened to ex-Jugoslavia and the strengthening of muslim populations, we have not many choises. The orthodox polulations of the two major countries -which are Greece and Serbia- must get organised appart from the state polices and start serious political pressing. If we succeed a regime change or unexpected reverses, and Russia helps on this, we can hope for a big change in the way to form a strong force in Balkans again for stability, unity and tremendus economical progress. Greece, Serbia and maybe Bulgaria too. We have the same problem, we are alone, time runs against us.

Currently Greece is in deep economic problems that affected many people and many greek families. What are sociological effects of economic crisis? Did it changed the behaviour of ordinary greeks? How is greek working class managing this crisis?

The economic crisis in Greece actualy dissolved the Greek middle class which was the main mass supporter of the big political parties, and crashed the youth and the poorest. Those parts of the society turned radical for several reasons each one. In two years, the extreme left and extreme right gathered all these angry people. For last two years there is only hate, rage and depression in the greek society. Big media, has a big part on this. There was a large psychological war against the Greek people especialy from the TV.

The phenomenon of mass depression is clearly pictured in the 3.000 suicides only the last years of the crisis. But appart from this, actually nothing really changed in the Greek society or let’s say in the way of thinking of the Greeks. Nothing to better. As about the Greek working class… There is no greek working class. In Greece the biggest part of youth is unemployed and there is an alien islamic proletariat in the formation process. That’s why, big part of youth became radicals or migrated to other countries of the world. Tention is a time bomb that maybe explode if Greece continues to this same way.

What are the causes of Greek economic crisis? Who or what is to blame for current situation?

The Greek economic crisis is a result of the corrupted elite that was a real dictatorship for the las decades. This elite consists of politicians, oligarchs, big media, and a part of high public servants. This sectors in cooperation with EU leaderships, ruined the economy of the country, created a big debt and obligated the people to need them and interchange with them. They corrupted the hole society like cancer. It was very clear from some dacedes ago, that this society was going straight to the destruction whith a painful effect to the masses and the country.

One of the main strategies of the system has always been divide to rule. Currently in Greece unfortunately resistance towards the current EU system is divided between left and right. Can you tell us something about that? And about the strategy to divide you? Is there any possibility of national reconciliation between different political forces in Greece?

As I allready mentioned, left and right in Greece has a blooded history. We had a destructive civil war after the 2nd W.W. and now those political ghosts resurrected. Why now? People is confused of recognising his reall enemy. They want to blame someaone and and some blinds want revenge. Media and foreign power interests are strengthening this effort to confuse, divide and rule. Needless to say that the left wind who lost the civil war, became liberal and is the most agressive and unwilling to accept the opposite.

The biggest crisis in Greece is the ideological crisis. Old ideologies are now dead and unable to bring a dream for the future, a serious political speach for this world. So… in Greece there is a big third social area that is not expressed by noone, has no ties with old politicians and tries to find some new idea out of the old politics. This area consists mainly of young people, who have fresh ideas, a different way of thinking and acting, who wants a united Europe but are disapointed from the EU, and most of them even don’t go to participate in elections. So, we are in a process of big changes in the Greek political transformation.

 

What is the message that you would like to sent to Serbian people?

We must form Serbian and Greek social movements cooperation. But in a new ideological basis that unites and gives hope for the future. Only we can change Balkans. And actualy Greek and Serbian people feel to be one. If we don’t use this, as a political weapon to overcome the separatism, then we must not expect anything from governments. We work for this. And remembers that common enemy and common problems can bring action that unites. Only action brings real unity.

(Теша Тешановић – НСПМ)

Срби и Грци морају да створе нову балканску силу – имамо исте проблеме и заједничке непријатеље

Димитрис Тоусиадис, уредник магазина „Ликореја“, политички активиста, одраније познат као организатор слања хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову, протеклих недеља имао је и нешто другачији ангажман, када је организовао слање помоћи и за делове Србије, након разарајућих поплава које су погодиле нашу земљу.

У интервјуу за НСПМ Тоусадис говори о односу Грка и Срба, економској кризи у својој земљи, али и о проблемима и изазовима које православне државе на Балкану имају.

Како Грци гледају на проблем Косова и Метохије?

– После Срба, Грци најбоље схватају ситуацију на Косову. То је зато што смо ми имали исту трагедију на Кипру. Изгубили смо пола острва у Турској инвазији 1974. Хиљаде Грка убијено је од турске армије у сарадњи са турском мањином. Хиљаде Грка је изгубило куће и постали су избеглице, на сопственом острву. Читави грчки градови су у потпуности напуштени. У неким селима где мештани нису желели да напусте место свог рођења, они су се и задржали, али су тотално изоловани и ограђени на окупираној територији. То је највећа трагедија у модерној грчкој историји, губитак доброг дела наше отаџбине и крварећа рана за све Грке. Када се Србима десила трагедија на Косову, у томе су Грци видели други Кипар. То је било исто за нас. Осетили смо се исто као и ви, толико нас је дубоко ситуација дирнула, да су многи Грци желели да приступе српској војсци како би се борили. Такође, имајте на уму да Грци Србе сматрају за братски народ, и да су многи наши младићи се већ борили у Босни као добровољци.

Лично сам био стациониран у Урошевцу шест месеци као део грчког контигента КФОР-а и посетио сам Косовску Митровицу 1999, тако да имам и личног искуства са ситуацијом на Косову. Овог пута смо одлучили не само да пошаљемо помоћ Србима на Косову, већ и да информишемо Грке преко медија, о невероватној неправди која је задесила срце српске отаџбине. Скоро сви међународни закони су прекршени у случају Косова, и Србија се суочава се уценама Запада које крше све принципе међународне правде. Као прво ми не признајемо легитимност деловања ОВК. Захтевамо повратак целог Косова и Метохије Србији, повратак све имовине, и узимање стања на терену пре етничког чишћења као основе било каквих преговора. НАТО је окупациона војска која сарађује са терористима ОВК. То би требало да буде у потпуности неприхватљиво за Европу, а Србија не сме да врши било какве преговоре са ЕУ, ако ЕУ не жели да призна ове чињенице.

Кипарски навијачи

Срби и Грци су традиционални савезници и браћа, али, сада обе нације имају проблема са неоотоманском политиком Ердоганове Турске. Како гледате на улогу коју Турска игра у геополитици Балкана? Да ли постоји простор за српско-грчку сарадњу против неоотоманске политике?

– Нема сумње да се налазимо у глобалном геополитичком рату. Турска експанзија на Балкан је велика претња ако узмемо у обзир да они организују и финансирају не само муслиманску популацију, већ и Албанију, званично Скопље, Молдавију и друге. То је сила која делује данас само за Турске интересе и против будуће стабилности на Балкану. Само јак православни блок на Балкану може да гарантује будућност за источну Европу. По мом мишљењу Ердоган је вероватно један од највећих лидера модерне Турске. Са друге стране Европска унија у својој политици према Балкану, готово у потпуности следи интересе САД, тако да за нас нема Европе. Сами смо.

С друге стране, Балкан је најважнија стратешка тачка у целој Европи и источном Медитерану, а можда и кључна област за целу Евроазију. Због тога САД желе да поделе и контролишу регион. Узимајући у обзир оно што се је десило Југославији и јачање муслиманске популације, немамо пуно избора. Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата и да почну да врше озбиљан притисак. Уколико успемо да променимо режиме у нашим земљама и да преокренемо ситуацију, а Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо великој промени у правцу формирања снажне силе на Балкану, која би гарантовала стабилност ијединство, али и велики економски напредак Грчке, Србије, можда и Бугарске. Имамо исте проблеме, сами смо, а време нам истиче.

Тренутно је Грчка у великој економској кризи која је погодила широке слојеве становништва. Који су друштвени ефекти кризе?

– Економска криза у Грчкој је уништила средњу класу која је представљала ступ подршке великих партија, а уједно је тешко погодила и омладину и најсиромашније. Ови делови друштва су онда постали радикални из више разлога. У последње две године, екстремна левица и екстремна десница су сакупили све те бесне људе, а у истом периоду у грчком друштву је превладала мржња, бес и депресија. Морам да кажем да велики медији играју битну улогу у овоме.

У току је јак психолошки рат против грчког народа, нарочито изражен на телевизији. Феномен масовне депресије јасно осликава податак о 3 хиљаде самоубистава само у току прошле године. Али осим овога, ништа се суштински није променило у грчком друштву нити у размишљању Грка, бар не ништа на боље. Што се тиче грчке радничке класе, она више не постоји. Највећи део омладине је незапослен и потпуно незадовољан стањем у земљи, док имамо великих проблема са имигрантима. Због свега тога, већи део омладине је постао врло радикалан, или је емигрирао у друге земље. Те тензије представљају бомбу која ће, пре или касније, експлодирати ако се ствари буду наставиле у том правцу.

Који су узроци грчке економске кризе? Ко је кривац за њу?

– Грчка економска криза је резултат деловања корумпиране елите која диктаторски контролише ову земљу последњих деценија. Њу чине политичари, олигарси, медији и велики број радника у државној администрацији. Ове поменуте групације у сарадњи са руководством ЕУ су уништили економију, створили огроман дуг и обавезали народ да им служи. Као рак су корумпирали читаво друштво. Било је врло јасно још пре неколико десетина година, да ово друштво иде право ка свом уништењу са болним ефектом на народ и земљу.

Једна од главних стратегија система је увек била „завади па владај“. Тренутно у Грчкој отпор према садашњем систему је подељен између левице и деснице. Можете ли нам рећи нешто о томе? О стратегији одвајања вас на два дела? Да ли постоји могучност националног помирења између различитих политичких снага у Грчкој?

– Као што сам већ рекао, левица и десница у Грчкој имају крваву историју. Ми смо имали крвави грађански рат после Другог светског рата, а сада се ти духови прошлости поново буде. Ако ме питате зашто, једино што могу да кажем јесте да су људи данас збуњени око тога ко је њихов прави непријатељ. Желе да окриве неког другог, па су слепи од жеље за осветом. Медији и стране силе раде све да ојачају овај сукоб, да би збунили и поделили грчки народ, а затим са њиме владали.

Ипак, треба рећи да је левица та која је изгубила грађански рат, постала либерална, и која сада има највећи проблем да прихвати другачије од себе. Највећа криза у Грчкој је идеолошка криза. Старе идеологије су сада мртве и не могу нам донети визију будућности, озбиљно формулисано решење за данашњи свет. Тако у Грчкој постоји врло јак трећи део друштва који нико не представља, који нема везе са старим политичарима и који покушава да нађе неке нове идеје које ће превазићи старе идеологије. То су углавном млади људи, који имају свеже идеје, другачији начин размишљања и понашања, који нису против Европе али су разочарани у ЕУ, и већина њих уопште не гласа, тако да верујем да смо тренутно у процесу великих промена које воде ка грчкој политичкој трансформацији.

Коју поруку би сте желели да пошаљете српском народу?

– Ми морамо да формирамо сарадњу између српских и грчких друштвених покрета, али на једној новој идеолошкој основи која ће нас ујединити и дати наду за будућност. Само ми можемо да променимо Балкан. Срби и Грци су братски народ који се осећају као једно, а ако ми то не искористимо, и не нађемо политичко оружје да превазиђемо подељености, онда ништа не можемо да очекујемо ни од наших влада. У сваком случају, ми ћемо радити на томе. Запамтите да сама чињеница да имамо заједничке непријатеље и истоветне проблеме може довести до деловања које ће нас ујединити, али, само реално деловање доноси право јединство.

(Теша Тешановић – НСПМ)