РАДИКАЛИ ИНФО

Званични блог Српске радикалне странке


1 Comment

Питање радикалима

Српска радикална странка, која вас поново представља у Парламенту, и у многим локалним самоуправама, очекује ваше сугестије, питања, отворена је за ваше проблеме.

Молимо, попуните формулар:

Председник странке, др Војислав Шешељ није у могућности да лично прочита и одговори на сваку вашу поруку, али са најзначајнијим догађајима о којима нас обавештавате је упознат, и према потреби ће се лично укључити у њихово решавање.


Leave a comment

Велики петак, најтужнији дан у години

Велики петак је дан када се сећамо страдања Господа Исуса Христа. Raspece iz Studenice

Страдања су започела извођењем Сина Божијег пред суд Понтија Пилата,  који није могао да му нађе кривицу, те Га предаје Јудејима. Јудеји су Пилату рекли да се Исус заправо буни против императора, јер себе проглашава царем. Римски закони су за такав преступ предвиђали казну.

У ноћи између Великог четвртка, и Великог петка, Исуса су мучили и бичевали. На главу му је стаављен венац од трња, и наређено му је да на леђима носи велики и тежак крст (на коме је касније распет). Улица којом је тада пролазио постоји и данас у Јерусалиму, и зовемо је Улица бола. Син Божији разапет је на брду Голгота, са још два разбојника. Своју душу је предао Небеском Оцу око 15 сати, прерачунато по данашњем рачунању времена.

Након смрти, уз Њега су остала Богородица, Марија Магдалина и апостол Јован. Јосиф из Ариматеје, који је познавао тадашње законе, измолио је Исусово тело, и сахранио га је према тадашњим обичајима, помазавши га миром и завивши у платно, у гробници од каменакоју је направио за себе, наваливши после сахране на улаз велики камен.

За велики петак, као најтужнији дан у години, у црквама ни звона не звоне. У време када је Господ душу предао Оцу, у цркви се испред олтара износи Плаштаница на за то посебно припремљен Христов гроб.

Велики петак је дан када се строго пости, а верници све своје мисли упућују Господу, и сећању да је Он из љубави према целом људском роду, себе принео на жртву.

При крају дана, у православним домовима се фарбају јаја у црвену боју, као припрема за предстојећи Васкрс.

На фотографији коју смо употребили као илустрацију налази се фреска из манастира Студеница, Распеће Христово, насликана 1209. године.

 


Leave a comment

Електронска шпијунажа грађана Србије

Пре неколико година, бавили смо се овом темом. Предстојећи избори поново је актуелизују. Наиме, у претходном изборном циклусу, ни једним законом није повећана сигурност електронских података грађана Србије.

Претпрошла влада, под вођством Ивице Дачића, урадила је један са аспекта безбедности података грађана Србије  – катастрофалан потез, прешавши у потпуности на Виндоуз оперативни систем! Виндоуз фамилија оперативних система има затворене кодове, и на проток информација које они прикупе, није могуће утицати ни на који начин! Поставити Виндоуз за званични оперативни систем владе једне земље, значи сервирати ,,на тацни” СВЕ расположиве податке администрацији САД.index

Залагање за ,,легалан софтвер” на начин на који се у српским медијима о томе говори, представља залагање за интересе мултинационалне компаније Мајкрософт! Јер, из тона којим одишу текстови, полази се од (ничим изазване) претпоставке да су сви корисници ПЦ рачунара и лаптопова “a priori” опредељени за Виноус. Веза између потписа владе и политике заштите монополисте је очигледна. Подсетимо да се на тржишту Србије налазе и друге компаније (Епл) које нуде између осталог и оперативни систем затвореног кода (ајОС) у својој понуди.

Пракса у свету, пре свега након објављивања сазнања сајта Викиликс, показала је да је већина влада (Кина, Русија, Турска, Јужноафричка република, Бразил, Венецуела, Аустрија, Чешка, полиција Холандије…) одабрала Линукс. Највећи куриозитет је да је 2001. влада САД прешла на Линукс, што нам отвара логично питање због чега се нама сервира као ,,супериоран” производ који је у земљи настанка потиснут са тржишта?

Линукс породица оперативних система, почива на Јуниксовом кернелу (језгру) и иницијално је отвореног кода, што значи да је могуће надоградити неку верзију за сопствене потребе (затворити код), што је чини изузетно сигурном и поузданом у чувању података. Најпознатији оперативни системи из Линукс породице, за које сте вероватно чули су Убунту, Ред Хат, Федора, Кнопикс, Линукс минт, итд…

Сигурност података на Линуксовим серверима поткрепљује и чињеница да компанија Епл, своје сајтове чува на Линукс серверима.

Најновије верзије Линукс оперативних система намењене обичним корисницима, у потпуности су употребиве из графичког мода, дакле прелазак са Виндоуза на Линукс је могућ за један дан, сада већ и без стручне помоћи, уз упутства са детаљних форумских чланака. Иначе, препознатљиви заштитни знак Линукса је пингвин.

Велике мултинационалне компаније које су препознале предности Линукса су: Гугл, Ер Франс/КЛМ, АјБиЕм, Пежо, Амазон,  НАСА, и бројне друге.

Економске импликације преласка на Линукс, у Србији су више него једноставне: група домаћих стручњака, којих имамо на пример у институцијама као што су ЕТФ, ФОН и друге установе би у релативно кратком року направила оперативни систем који би до детаља био усклађен са потребама Владе и осталих корисника (полиција, царина, итд…), при чему би трошкови били далеко нижи, него што су садашње уговорне обавезе за обнављање Мајкрософтовоих лиценци. Безбедност података, као најбитнија ставка била би потпуно обезбеђена!

Српска радикална странка, залаже се прелазак на Линукс фамилију оперативних система, и након стручног елабората о исплативности о прављењу националног дистроа.

 


Leave a comment

СНС фабрика лажи

У медијима се често говори о ботовима, и њиховом узицају на јавно мњење. Прегледали смо за вас Твитер налог председника Владе, Александра Вучића (@avucic), и уверили смо се у истинитост тврдњи, да  већину пратилаца на Твитеру чинno twе на овај, или на онај начин лажни профили. Твитер је социјална мрежа која почива на принципу брзе интеракције, најчешће у реалном времену (или врло блиско томе) између учесника неке дискусије која се развија, или коментатора неке актуелне теме.

Већина Вучићевих пратилаца никада се није огласила на Твитеру (није ,,пустила твит”), што смо скрин-шотовима које видите и доказали.

Највећу групу лажних профила чине профили отворени у Србији, вероватно на неком од места где се служе ,,легендарни” сендвичи. Црвеном бојом је заокружено да ови профили никада нису били активни на Твитеру, тј. не само што никада нису дали сопствену објаву, него нису ни ретвитовали туђу, чак ни Вучићеву. Они постоје само како би повећали бројност пратилаца.

bTWspisak

На(п)предну, мању, групу Твитер налога чине профили који су такође неактивни, али су се њихови творци потрудили да формално запрате налоге председника Владе и других функционера СНС, као и налоге режимских медија.mediji

И на крају долазимо до плаћених ботова, који нису са ових простора. Пронашли смо и њих:

turskiИз којих земаља потичу иностране агенције чије услуге користи СНС не знамо, у медијима је спекулисано да се ради о Турској. Цене оваквих услуга нам нису позанте.

Лажних профила који прате наког Александра Вучића има далеко више, тј. они чине већину, али због формата овог текста, ми смо направили илустрацију по принципу репрезентативног узорка.

Не верујте у лажи које долазе из режимских медија, јер ту искривљену слику вам прави група од неколико десетина људи, која док једе сендвиче са оваквих и сличних налога покушава да  ,,креира јавно мњење”!

Ускоро ћемо за вас анализирати ботовске активности на другим интернет локацијама!

 


Leave a comment

Света три јерарха – слава Српске радикалне странке

Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти су светитељи које Српска православна црква прославља као празник Света три јерарха. Сва три свеца имају и свој засебни празник у календару наше Цркве, и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном).

sveta-tri-jerarha

Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (27. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: “Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог“. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар/12 фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха.

СРЕЋНА СЛАВА, свима који данас прослављају, као и Ваша Српска радикална странка!


1 Comment

,,Др” Стефановић дао отказ трудници!

Износимо вам случај најновијег кршења права радника, и моралног суноврата – отказа трудници. Доскорашњи радник МУП-а Србија, Сузана Петковић-Стевић, која је са послодавцем имала уговор о обављању привремено-повремених послова, добила је отказ за време трудноће. Њен супруг Дејан Петковић, некадашњи државни првак у кајаку на дивљим водама је без сталног запослења, тако да се породица издржавала једино од њених прихода. 12715474_954284664663668_2480369749686907183_n

Иако је одлука противна законским нормама, није враћена на посао и поред жалби. Обраћала се писаним путем директно и ресорном министру Небојши Стефановићу, од кога није добила никакав одговор. Савет Заштитника права грађана Саше Јанковића, коме се такође обратила је био да одустане од тужбе.

Беба породице Петковић сада има четири месеца, и престала је да сиса јер мајка више нема млеко, зато што данима није јела!

 

,,Ништа ми не преостааје него да се обесим на сред Теразија” – каже Сузана.

Да ли је ово пракса ,,у земљама Европске уније”, како гласи мантра којом започињу и завршавају све вести режимских медија?

 


1 Comment

Хашки џелати у походу на нове српске главе! (ВИДЕО)

Таман смо, макар на тренутак, помислили да је Хашки трибунал болна српска прошлост – али, преварили смо се. Данас, када понова јача руски утицај у Србији, када се Срби окрећу против ЕУ и НАТО пакта, када су Срби сложни да нам је место на Истоку (с браћом и пријатељима), када је јасно да ће интегрисање с Руском федерацијом предводити лидер радикала, проф. др Војислав Шешељ, пробудила се хашка неман и затражила нове српске главе – радикалске!

На најновијем хашком менију пронашла су се имена, српска имена. Што нас и не чуди. Знамо да је Хаг увек тражио оно најспособније и најчасније у српском народу.

Наравно, свесрдну помоћ имају у издајничком режиму који предводи управо бивши радикал, Вучић! Крилатица да је “потурица гори од турчина” опет је актуелна, заправо никада није ни престајала да буде, али је сада све уочљивија. Потурица је, знајући да ће се на промоцији најновије књиге лидера радикала у препуном Сава центру (нешто више од 5000 људи) обратити и најновији хашки оптуженици – ЗАБРАНИО свим српским медијима да извештавају с овог импозантног скупа.

Један од тих оптуженика је и председник Извршног одбора Српске радикалне странке, госпођа Вјерица Радета. С обзиром на чињеницу да “Јавни сервис свих грађана”  није посветио ни секунду, овим путем представљамо Вам одговор госпође Радете Хашким инквизиторима:

“Браћо и сестре, даме и господо

Као, од Хашког трибунала непризнати, правни саветник и признати члан Тима који помаже припрему одбрану др Војислава Шешеља лично сам се уверила у незаконито поступање истражитеља Хашког трибунала који су, у име хашког тужилаштва, по Србији врбовали лажне сведоке.

Као лешинари су кружили по Србији и безочно хватали свој плен. Долазили су ненајављени људима у куће, на радна места, у кафане у које су свраћали и од свих отворено тражили да лажно сведоче против др Војислава Шешеља. Знали су све о њима, о њиховом материјалном статусу, породичним односима, сукобима. За лажно сведочење нудили су новац, обећавали пресељење у трећу земљу, промену идентитета, претили оптужницама против тих људи, ако не пристану на њихове уцене. Радили су свашта, али узалуд. Војислав Шешељ је пред светском јавношћу разоткрио лажне сведоке хашког трибунала.

stop-haskoj-tiraniji

Шешељеви сарадници на мети Хашког трибунала

И они би сада да своје нечасне радње препишу некоме другом. И то баш сарадницима Војислава Шешеља, човека који им је у пармпарчад разбио све монтиране оптужбе на његов рачун, човека који је разобличио нечасне намере Хашког трибунала, због чега је он данас, тај Хашки трибунал, најомраженија институција за више од 90 процената народа у Србији.

Др Војислав Шешељ је пре одласка у Хашки трибунал формирао Стручни тим за припрему његове одбране. Од тада сам члан Тима. Не знам да ли сам поноснија што ме је тада изабрао, или што сам и данас члан Шешељевог тима.

Да подсетим, професор Шешељ се пред Хашким трибуналом бранио сам. И одбранио. Ми, чланови његовог Тима само смо му помагали. По његовом налогу радили смо оно што он због физичког одсуства није могао. И никада, ни ја, ни било ко од чланова Тима или чланова Српске радикалне странке није вршио притисак на потенцијалне сведоке. Никада, нико! Све што сам радила било је у складу са законом и у најбољем интересу Војислава Шешеља. Ако сам својим залагањем и својим радом и за један промил допринела његовој маестралној победи, ја сам срећан човек.

Никаква оптужница, никакви притисци неће променити мој однос према злочиначком Хашком трибуналу. То је антисрпски такозвани суд у којем су само припадницима мога народа изречене драконске казне. Зато ја Хашком трибуналу не верујем, зато ја не признајем Хашки трибунал и зато никада добровољно нећу тамо отићи.

Можда ће некадашњи председник Тима Томислав Николић и правни саветник Александар Вучић, можда ће и хтети да ме испоруче, иако зато нема правног основа. Ако буде тако, активно ћу учествовати у поступку који би се евентуално водио пред нашим правосудним органима и показаћу целој српској јавности да они који би били спремни да издају налог о изручењу брутално газе Устав Републике Србије, што им не би било први пут.

Председниче, ако противуставно ипак будем испоручена Хашком трибуналу, обећавам ти да ни сенку нећу бацити на твоју сјајну одбрану и твоје јуначко држање. Својим држањем и понашањем ни за длаку нећу угрозити твој углед, углед Српске радикалне странке и углед породице Радета. Знам да не могу урадити оно што си ти, али ћу се трудити да бар личи.

Драги пријатељи, браћо и сестре српски радикали, хашке оптужбе против мене, Петра Јојића и Јове Остојића доказ су њихове немоћи и фрустрација пред успесима Војислава Шешеља и његове Српске радикалне странке, зато ћемо их победити све, и овде и у Хагу. Живели. До коначне победе.”


3 Comments

Укажимо поверење Војиславу Шешељу

v seselj u kabinetu

Са аспекта ауторитета постоје две врсте лидера: формални и неформални. Формални лидер у ужем смислу је онај чије лидерство произилази из његове функције, односно позиције коју има у друштву, док неформални лидер своју титулу стиче на основу личног ауторитета, његов извор лежи у снази његове личности и харизми коју поседује. Сваки избор би требало да падне на неформалног лидера, сасвим је јасно, јер њега не штити новац, већ сам он својим карактерним особинама.

Својим говором, односно вербалним и невербалним изражавањем, лидер мора да убеди народ у исправност својих речи. Како неко успављујућим, неритмичним, монотоним тоналитетом гласа, као и успореним говором тела може да изазове поверење код народа и да га покрене у акцију?

Лидер мора бити амбициозан и енергичан да би истрајао у својој замисли. Оштрина и одлучност морају бити саставни део његовог говора да би на тај начин поставио противнике на место које им припада, док му информисаност помаже у повећавању дозе сигурности.

Показивање самопоуздања му помаже у уверавању других, а одлучност, амбиција, енергичност и пожртвовање за идеале показују његову спремност ка достизању циљева. Његова храброст и харизма би требало да буду подстрек другима на основу чега и придобија њихово поверење. Својом способношћу контроле сопствених емоција оставља утисак психички чврсте особе. А неговањем моралних вредности би требало да надахњује друге како би следили његов пример.

Ниједан човек није савршен, поред врлина поседује и низ мана које би током живота требало да искорени или да их пак коригује. Људи су ретко самокритичности. Безгрешни људи не постоје, прича о Исусу и грешници најбоље објашњава ту чињеницу. Ко је без греха, нека први баци камен, нека први осуди. Својим постањем створени смо са могућношћу да чинимо ствари које сматрамо исправним, а при том смо сви различити, што подразумева различита поимања живота и различиту памет, која је уједно и најбоље распоређена ствар на свету јер сви мисле да је имају довољно.

Тако да, не тражимо иглу у пласту сена, јер у овом случају је сигурно нећемо наћи. Али бар, већ када имамо какву – такву шансу избора, не препустајмо тај избор другима и покушајмо да направимо што бољи избор. Ваљда се човек на грешкама учи, којих је било и више од превише у нашој историји.

Протеклих година у нашој држави се стварала фиктивна слика храбрих људи, умишљених ауторитета и фирера. Сада разумем зашто нисам поверовала тој храбрости иако морам признати и остали „борци за људска права” имају уверљиве говоре, мада доста њих је отпало приликом првог говора када сам приметила да веома лепо читају.

Одувек се питам одакле људима храброст да се супротстављају Богу кршећи морална и људска начела, а при том љубећи скуте људима који представљају оличење правде, вере и љубави усмерене ка Богу. Такође се питам како исти ти пружају руке и дозвољавају да им се приближи неко ко својим понашањем директно пркоси Богу. Али донекле схватам, људи су постали потрошна роба превише себична да би било каква истинска осећања према другима показала.

Не смемо да верујемо људима недоследног понашања чији се карактери када бисмо их тражили у кординатном систему и то на хоризонталној оси налазе на одређеним ступњевима лево од нуле.

Сећам се тренутака у најранијим животним тренуцима када сам размишљала о томе како не могу да верујем да не постоји нико довољно храбар и истрајан да се супротстави и по сваку цену штити интересе истине и правде.

Војислав Шешељ је распршио моје уверење да не постоји нико другачији, нико довољно јак да се супротстави умишљеним ауторитетима, моћницима чија се моћ огледа искључиво у новцу. Човек који све ради супротно: када су други озбиљни он се смеје, када се они смеју он је озбиљан. Чула сам неуобичајену храброст човека и невероватну одлучност у његовом гласу. Видела сам човека који поносно стоји пред тзв. моћницима, пркосећи погледом и подругљивим смехом. Инат и пркос који сам приметила много је уверљивији од дотадашњег који сам познавала међу јавним личностима наше политичке сцене.

Показао је смелост човека који по било коју цену не жели да буде покорен од стране људи који мисле да им њихова улога у друштву омогућава такво опхођење према другима.

Као што рече Слободан Милошевић – Шешељ је једини политичар чија се странка не финансира из иностранства и који не мења политику од данас до сутра.

Штета што његови политички такмаци не уче од њега. Они су ништа друго до снобови, људи који остале стављају у инфериоран положај у односу на себе, а при том своју супериорност не потрепљују ничим, и својим снобизмом показују очајање због самосвести о једној великој лажи коју живе. Друге можемо да лажемо одређен временски период, али себе не, што је најгоре.

Зашто су Шешељеви ривали одавно остали на сметлишту историје? Управо због разоткривене истине. Лаж не траје вечно, нити слава чија моћ почива на њој. Једино је он успео да опстане, својом упорношћу није изгубио на вредности и због тога време није имало шансе против њега. Можда је због одређених снобова који су били у полету губио подршку народа, али њихово манервисање је било кратког даха.

Има ли веће сатисфакције од сазнања да твој рад изграђен доследно на сопственим уверењима подржава и прати велики број људи и има ли већег понижења од самосвести која ти говори да си само један обичан лажов који себе обмањује, а да те други подржавају искључиво из користи? Ко је још чуо да је неко одушевљен било којим политичарем и његовим радом, а да није реч о Војиславу Шешељу? Не знам зашто се уопште заваравају, да ли је новац добијен као противвредност довољно вредан те обмане?

Јесте да Шешељ не ради 25 сати дневно, не устаје сат времена раније, као што то раде неки, али добро, нико није идеалан, можемо за нешто да му прогледамо кроз прсте.

Цитираћу Андрића: „Преварити се у једној великој нади није срамота. Сама чињеница да је таква нада могла да постоји вреди толико да није скупо плаћена једним разочарењем, па ма како оно тешко било.”

Уколико покушамо постоји могућност и да ћемо успети у томе, а ако не покушамо шансе за успехом су никакве. Укажимо поверење Шешељу, па да видимо како ће бити.

Јелена Весковић