РАДИКАЛИ ИНФО

Званични блог Српске радикалне странке


Leave a comment

Зашто је Шешељ данас посетио Бусије

  

Шта ли Шешељ ради у једном малом насељу, недалеко од његове Батајнице?

Насеље по имену Бусије, о коме је реч, је једно од неколико насеља за чији је настанак Војислав Шешељ својевремено био одговоран. За време Владе народног јединства хтео је да обезбеди избеглом Српском народу уједно и јефтин и доступнан начин да реше своје стамбено питање, што је за производ имало ово мирно место између Батајнице и Угриноваца.

Данас број становника Бусија броји око 6 хиљада, и једном у току године организују вашар завидног програма, који је данас Шешељ посетио, а како је то изгледало, погледајте на следећим фотографијама:

   
             

Advertisements


3 Comments

Дража Михаиловић једногласно рехабилитован!

Виши суд у Београду ће у четвртак поништити пресуду из 1946. године, којом је командант Краљевске војске у отаџбини осуђен на смрт стрељањем, а за то ће гласати сва три члана судског већа.

Извор: Курир


1 Comment

Аутошовинизам у Србији

10488129_861143803924474_5536211454605813738_n

Јавна трибина под називом “Аутошовинизам мржња према сопственом народу” у организацији Српске радикалне странке одржана је у просторијама МО Теразије 4.3.2015.

На скупу је скренута пажња на проблем овакве врсте мржње која се некажњено шири у Србији. На трибини су говорили доктор Мила Алечковић, политиколог из Лос Анђелеса и аналитичар за ирански Прес ТВ Хоакин Флорес, економиста Јован Николић и председник омладине СРС Београд/Центар Драган Пилиповић.


На самом почетку трибине публици се обратио економиста Јован Николић скрећући пажњу да стереотипи о српском народу који данас можемо видети почињу из времена комунизма, потомци оних који су наметнули „братство“ и „јединство“ данас нам као замену намећу евро-атлантске интеграције, они подлогу у томе налазе АВНОЈ-евским границама и у уставу из ’74 године, како би показали да смо ми Срби кривци и да смо у ратовима напали све остале.

Као што су неки судили Дражи Михаиловићу, протеклих година видели смо изјаве оних попут Наташе Кандић која је изјавила да црква крије ратне злочинце и да би она испоручила Хагу и патријарха Павла, а аутошовинизам у Србији кулминура у изјавама као што је имао Зоран Ђинђић 30.маја 1999. за израелски Харец да Србију треба бомбардовати. Све то претставља континуитет једне антисрпске политике- рекао је Николић.


Потом се за говорницом нашао Драган Пилиповић који је започео свој говор дефинишући аутошовинизам као најопаснији вид говора мржње, који за своју последицу просто доводи до самоубиства једног друштва. Пилиповић је након тога набројао неколицину примера аутошовинизма као главног мотивационог фактора у раду многих невладиних организација, па чак и у раду самог премијера Александра Вучића. Свој говор је завршио следећим речима:

“Вучић говори да ћемо живети боље онда када поченемо више да радимо а мање да очекујемо од државе, а поред тог је изјавио да код нас постоји култура жалопојки и јадиковки која је присутан кроз целу историју, да ли можемо да замислимо председника или премијера неке озбиљне државе који тако говори о свом народу, да ли можемо да замислимо Владимира Путина како излази на националну телевизију и каже Руси су народ који не воли да ради и народ који стално кука и јадикује? Да ли би неко инвестирао у земљу у којој премијер говори да је народ лењ? Ми не можемо да се надамо никаквим инвестицијама, а да у исто време говоримо најгоре ствари о свом народу.”


Хоакин Флорес

Следећи говорник био је Хоакин Флорес. Аутошовинизам није јединствен сам Србији, Срби које упознаје избегавају да кажу да су срби већ кажу да су из Европе. Идентификација са агресором претствља неки вид колективног стокхоломшког синдрома, која се базира на срамоти према сопственој култури и срби почињу да размишљају у две категорије, српске карактеристика које желе да прикрију и европске које желе да истакну у први план.

„Проблем овакве личне патологије је што она постаје социопатологија, то јест када појединац временом почиње да је намеће и другим у окружењу. Пример тога је Срђа Поповић, он се идентификује са агресором, он се понаша као они, говори као они, облачи се као они, и воли новац што је једна од најбитнијих карактеристика западног начина живота. Тако једна особа која се не осећа добро јер је рођен као Србин и у томе види недостатке, у одсуству способности да се са тиме што он мисли да су недостаци избори, он онда почиње да свој проблем пројектује на цело друштво“- додао је политиколог из САД.

Идолизација запада је вид психолошког рата против Србије, западни модел је као холивудски филмски сет он није реалност, то су Сједињене Америчке Државе- залључио је Флорес.


И за сам крај трибине уследио је крајње иснпиративни говор докторке Миле Алечковић, а следећи текст ће обухватити његове најзначајније делове.

“Чули смо свашта о нашем наорду. Имали смо психијатре који су говорили да је српски народ луд!

Условни рефлекс се стално користи у манипулацији то је вршено везивањем појмова, Срби-холокауст, Срби логори, Срби силовања. Тиме су гађали страдалничке групе користећи појмове на које су они осетљиви. Узимањем старих појмова који изазивају пуно бола се везују за нови народ. Понављањем ту долази до емотивног условљавања, уколико су емоције гађане ви касније можете да логички оспоравате али емоција може да траје деценију две три или чак цео живот. Они који су овакву пропаганду правили знали су да ће се једног момента лажи открити али ће ипак остати негативна емоција према србима.

Аутошовинизам је новинарски и политички израз, а шта је то психолошки? Није у питању мржња према народу већ она има корен у мржњи према самом себи. Ради се о слабим личностима, то су људи који нису добро формирани у детињству и они могу бити заведени на било који равни. Слаб човек се поводи тамо где му је утилитарно. Ту долазимо до идентификације са агресором, у логорима су псотојали људи под називом „капо“ то су они које спроводе логорашке наредбе над другим логорашима, њему се каже ми смо тебе тлачили али ти сада дајемо моћ да ти тлачиш друге, то је профил тих личности.

Када кроз историју имамо толико хероја зашто би трпели оне изданке који се сами себе свете, сами себе, неволе и сами себе мрзе и зато тако говоре о свом народу. Само слаби људи иду и аутошовинисте, они никада неће издржати дуел са јаким, интелигнетним и морално интегрисаним људима. Зато постоји ова цензура, ви нећете скоро ни Шешеља ни Смиљу Аврамов на телевизији нећете скоро видети дуеле, замислитие судар таквих личности са људима из натоа који само за паре одрађују ствари. Дуел ће морати да се одигра на улици, они то не дају у медијим јер знају да не могу да добију такву борбу.

Срби у Руси су сметали западу што није ни мало случајно, већ зато што смо психолошки знантно јачи у односу на запад.

Нација је важна јер је то колективна особа, у друшту зло држе слабе личности и коформисти, то су они који су ћутали кад се шешељ враћао, они говоре ми смо добри и фини грађани ми идемо тамо ко је јачи, а ко је то јачи за њих је то уранијум и напалм. Такви људи су јако опасни и они су се овде увукли да причају о Србима какви смо народ, то су ти аутошовинисти који немају достојанство да кажу да је у нашем народу је било грешака, али то није разлог да причају овакве ствари и говоре оно што није тачно.”


Видео снимак целе трибине можете видети кликом ОВДЕ.


Leave a comment

Шешељ о муслиманском тероризму у Француској

Управо је и председник радикала јасно изложио свој став на свом Твитер налогу по питању најактуелније теме тренутно у Француској:

“Против муслиманског тероризма треба да се боре они западњаци који су га створили, а ми Срби морамо да останемо по страни и бринемо о себи. “

2015/01/img_2862.jpg


1 Comment

Шешељев интервју за француске медије 1.1.2015 (EURASIE EXPRESS)

 EURASIE EXPRESS (ПАРИЗ): ИНТЕРВЈУ СА ВОЈИСЛАВОМ ШЕШЕЉЕМ

        Војислав Шешељ је у трци са временом… Током дванаест година, док је (поред Слободана Милошевића) био најчувенији политички затвореник у казамату Хашког трибунала, Шешељ је у овој трци водио. Како су се низали, догађаји су убедљиво потврђивали његове основне тезе о професионалној корумпираности Трибунала за бившу Југославију, погубним последицама глобализма и западним колонијалним махинацијама у Србији. Међутим сада – управо када га је под притиском својих господара да га осуди по сваку цену, али неспособан да то учини формулишући макар један убедљив аргуменат, чак ни после неједнаке правне битке која је трајала више од деценије, Трибунал неочекивано ослободио – проф. др. Војиславу Шешељу преостало је можда врло мало времена да консолидује свој тријумф.

Као Уго Чавез, Шешељ је озбиљно оболео од рака који се појавио под неразјашљеним околностима. Рачуница Трибунала и његових газда је очигледна: још једна смрт високог профила под њиховим надзором, као у случају Милошевић, представљало би озбиљну бруку. Након што је затвореник Шешељ голоруко срушио безобзирну машинерију Тужилаштва, професионално кредибилна осуђујућа пресуда једва да је могућа. Али, то није ни ослобађајућа пресуда у корист човека који оличава политичку претњу бр. 1 западним и глобалистичким интересима у геополитички кључној Србији. Према томе, рак на јетри са прогнозом од три до шест месеци, без обзира да ли је спонтан или споља изазван, представља идеално решење које би и Понтије Пилат одобрио без устезања. Нека се врати у Србију, нека ускомеша духове, али очекује се да ће ускоро напустити пределе овога света под околностима од којих ће његови тамничари лако моћи да оперу руке. Случај се затвара, нема потребе за писањем пресуде која је унапред осуђена да буде смешна.

Тешкоће са којима се суочава свако ко би покушао да обори послушни марионетски режим који делује унутар неоколонијалног система изграђеног у Србији после „обојене револуције“ 5. октобра 2000. – огромне су. У простртој Србији након петооктобарског удара примена концепта „доминације у пуном спектру“ достигла је свој врхунац. Западне обавештајне службе прожимају званичне установе и њима управљају изнутра. Страни агенти утицаја су продрли у сва средства јавног обавештавања и сваку пору јавног живота. Добро финансиране западне „НВО“ одређују границе дозвољеног размишљања и некажњено прогоне сваког ко одбија да им се повинује.
Српска нација, која је пре само петнаест година одважно одбила напад НАТО агресора, данас је клонула, разочарана и обезглављена. Њен пулс је једва приметан. Њена једина шанса за оживљавање је да поштено пође у сусрет одлучном човеку који се као неспорни победник враћа из утробе звери, из Хага, где је убио једну од најопакијих манифестација Аждаје која је пошла да уништи Србију.

  • 1. Др Шешељ, који је ваш статус у овом тренутку? Условно сте пуштени због здравственог стања док се чека пресуда, а имате ли планове да развијете политичку делатност?

Мене су буквално истерали из Хашког трибунала. Да су имали и један разлог одавно би ме осудили. Нису могли, јер ме нису могли довести у везу ни са једним ратним злочином и злочином против човечности. Ја сам из Хага дошао без икаквих услова и наравно да сам одмах почео да се бавим политиком. У ствари само сам наставио, јер ја ни у Хагу нисам престао да се бавим политиком. Политика ми је најбоља терапија.

  • 2. Омогућено вам је нешто што је Милошевићу било ускраћено. Зашто се то догодило, по вашем мишљењу?

Моје пуштање на привремену слободу нема никакве везе са мојим здравственим стањем. Једноставно, они више нису знали шта ће да раде са мном. Растурио сам Хашки трибунал, обесмислио сам политичку оптужницу која је против мене подигнута још 2003. године, раскринкао сам тужилаштво и њихове лажне сведоке. И шта су могли да ураде? Да ме истерају из Шевенингена, што су и урадили 12. новембра 2014. године.

  • 3. Да ли су Милошевића намерно убили? Можете ли, г. Шешељ, изнети свој став по овом питању. Какви су били ваши односи са Милошевићем?

Са Милошевићем сам био у различитим фазама. Супротстављао сам му се када је било очигледно да повлачи лоше политичке потезе. Био сам му политички противник и он ме због тога хапсио. Када је штитио националне интересе, имао је моју подршку, али никада нисмо били пријатељи. Пријатељи смо постали тек и Хагу. Милошевић је један од Срба који је живот завршио у Хашком трибуналу. Они су одговорни за његову смрт. У најмању руку због тога што му нису обезбедили адекватну зравствену заштиту.

  • 4. Какви су били услови живота у притворској јединици?

Шевенинген је холандски затвор и део тог затвора је изнајмљен Уједињеним нацијама за потребе Хашког трибунала. О условима живота у притворској јединици нема шта да се каже. Притвор је притвор.

  • 5. Какви су били ваши односи са осталим притвореницима у МКТБЈ? Између осталог, са Албанцима Харадинајем и Лимајем?

У притвору смо сви били у посебним околностима. Човек мора томе да се прилагоди. Са људима са којима сам би на истом спрату био сам у коректним односима. Са некима сам играо шах, са некима преферанс, таблић, али највише сам се дружио са људима који су волели да читају књиге. Са њима сам имао највише тема за разговор.

  • 6. Да ли се условно пуштање на слободу може протумачити као наговештај коначне пресуде?

Да ли ће и када ће бити изречена пресуда мене не интересује. Ја се тамо добровољно нећу враћати. Био сам им на располагању дванаест година и имали су довољно времена да донесу пресуду. Ако наложе мој повратак у Хаг, онда ће морати да ме хапсе Томислав Николић и Александар Вучић који су били моји најближи сарадници и саучесници у свим евентуалним ратним злочинима.

  • 7. Има ли неке везе између ове одлуке о условном пуштању и кретања Србије ка интеграцији са Европском унијом?

Наравно да нема, али Српска радикална странка и ја ћемо учинити све што је у нашој моћи да зауставимо погубан пут Србије у Европску унију. Европска унија је зло и постоји да би угњетавала мале државе и народе. Ми ћемо се супротставити том злу и зато ћемо користитити сва расположива демократска средства.

  • 8. Како расуђујете о МКТБЈ након што сте га упознали изнутра?

Знао сам ја пре одласка у Хаг да је МКСЈ америчла агентура, да је то нелегалан суд и да је формиран да би се тамо углавном осудили Срби, да би се Срби прогласили одговорним за злочине на територији бивше Југославије и да би се скренула пажња са САД и великох западних сила које су у ствари одговорне за крвави распад распад бивше Југославије. Ја сам о томе говори и пре одласка у Хаг, говорио сам и у току суђења и мој став се није променио. Поносан сам што сам успео да пред светском јавношћу раскринкам тај такозвани суд.

  • 9. Шта мислите о садашњој политици српске владе на чијем челу се налазе бивши радикали који су се одцепили 2008. године да би формирали Српску напредну странку?

Те 2008. године покушан је пуч у Српској радикалној странци. Много је новца уложено у тај пројекат, а формирању Српске напредне странке помогао је и тадашњи режим Демократске странке на чијем је челу био Борис Тадић. Ми смо знали да је западу требала таква странка да би урадили најпрљавије послове у Србији. Александар Вучић и Томислав Николић су показали да су спремни да, када је у питању Косово и Метохија, ураде и оно што се Борис Тадић није усудио. И урадили су. Заједно са Ивицом Дачићем потписали су бриселске споразуме и фактички Косово и Метохију предали у шиптарске руке. Због такозваног европског пута довели су државу и народ у стање економске кризе и социјалне беде. Они воде издајничку и поданичку политику против које ће се Српска радикална борити свим дозвољеним средствима. Запад ће Вучића и Николоића искористити и одбацити као тоалет папир. Њихова улога је једнократна и они који су их довели на власт већ су их отписали. Њихов политички крај се већ назире.

  • 10. Шта мислите о недавном зближавању српске владе и Русије, посебно о гасоводу Јужни ток, чему се Брисел противио, и о сакцијама против Русије којима је Србија одбила да се придружи?

Влада Александра Вучића покушава да седи на две столице. Њихово основно опредељење је Европска унија, а сарадња са Руском Федерацијом је неискрена. Ако буду морали, они ће увести санкције Русији зато што су они експоненти Запада. Што се тиче Јужног тока, Српска радикална странка сматра да је то најбољи уговор који је Србија закључила и чак ако Јужни ток не буде изграђен ми имамо озбиљну економску корист од тог уговора.

  • 11. Да ли сматрате да би се Србија могла уклопити у Царинску унију са Русијом док би се истовремено на овај или онај начин придружила и Европској унији?

Ми се залажемо за што ближу сарадњу са Руском Федерацијом и противници смо Европске уније. Извршни одбор Српске радикалне странке усвојио је и Резолуцију о распуштању Европске уније. Србија има споразум са Русијом о слободној трговини и то до сада ни један режим није у потпуности користио иако би Србија имала велику економску корист од тога. Ми се залажемо и за Царинску унију са Русијом, за чланство у ОДКБ као и за све друге видове сарадње. Сарадња са Руском федерацијом ојачала би Србију у сваком погледу. И политички, и економски и културно…

  • 12. На какве политичке снаге у Србији можете да рачунате, колико вам је посланика Српске радикалне странке остало верно?

Српска радикална странка је у фази озбиљне консолидације наших локалних одбора. Отворени смо за све који су у заблуди напустили нашу странку и приступили Српској напредној странци, а очекујемо да ће нам се придружити сви искрени патриоти зато што је Српска радикална странка једина патриотска опција у Србији.

  • 13. Да ли намеравате да се придружи патриотским снагама из опозиције које су наклоњене сарадњи са Русијом (ДСС и Двери)?

Разговараћемо са свим озбиљним људима. Двери још увек нису регистроване као политичка странка, а ДСС се поделио у више странака. Ова коју води Санда Рашковић Ивић је творевина Александра Вучића и с њом немамо о чему да разговарамо. Али са Ненадом Поповићем, Слободаном Самарџићем, Синишом Ковачевићем можемо да разговара. Рано је још говорити о томе. Наш став је да свака странка треба да изађе на изборе самостално, а да се коалиције праве тек после избора.

  • 14. Има ли ваше ослобађање унутрашњеполитичких мотива?

Моје пуштање на привремену слободу нема никакав унутрашњеполитички мотив, али последице на политичкој сцени Србије има. Ми се озбиљно припремамо да организујемо скупове широм Србије и да народу објашњавамо погубност власти Ачлександра Вучића и Томислава Николића. Уверен сам да ћемо већ 2015. године издејствовати ванредне парламентарне изборе и да ћемо на тим изборима заблистати. Ја сам већ обишао велики број градова у Србији. Тамо гостујем на локалним медијима, а у општинским одборима ме дочекује велики број људи. Расположење народа према Српској радикалној странци је очигледно, без обзира на чињеницу да ми је Александар Вучић потпуно затворио све медије са националном фреквенцијом.

Извор: EURASIE EXPRESS [http://www.eurasiexpress.fr/], јануар 2015.