РАДИКАЛИ ИНФО

Званични блог Српске радикалне странке


Leave a comment

Аналитичари: Шешељ све популарнији, СРС ускоро у Парламенту!

1ab

Медијска пажња усмерена је ка садашњој Влади Србије и неколико опозиционих странака које прете да уруше утицај садашње владајуће коалиције. Ипак, претња можда долази из сасвим другог угла.

Након што се проф. др Војислав Шешељ вратио из Хага у Србију, стручњаци у држави махом су га отписивали као озбиљан политички фактор, уз опаску да су радикали политика прошлости. Међутим да ли је то баш тако!?

ШЕШЕЉ ЦЕНТРАЛИЗУЈЕ ДЕСНИЧАРСКУ ОПОЗИЦИЈУ?

– Џејмс Милер амерички политички аналитичар рекао је за “Слободне Медије” да постоји озбиљна могућност да се цео десничарски део у Србији окупи око Српске радикалне странке како би лакше поразили неистомишљенике. Према његовим речима неозбиљно је отписивати Шешеља у овим тренунтцима када по свим могућим анализама он добија све више подршке.

2ab

Милер напомиње да је приметно да се многи бивши чланови СРС враћају у странку након што су из ње изашли када и Томислав Николић и Александар Вучић. Он сматра да је дошло до засићења и до разочарења, те да многи желе да се врате у радикале, поготово што се лидер радикала вратио у земљу.
Милер сматра да би Шешељ у наредном периоду могао да уједини десничаре у Србији, мешу којима су и политичке странке и покрети и удружења. Он такође напомиње да радикали имају два непријатеља, а да је приоритет и непријатељ број један управо Српска напредна странка чије су вође до скора биле у СРС. Други политички непријатељ је Демократска странка и сви они који деле исто мишљење око евроинтеграција.

РАДИКАЛИ УЛАЗЕ У ПАРЛАМЕНТ УСКОРО!?

Домаћи аналитичари али и многи инострани дипломатски кругови већ недељама расправљају о могућности да сада отписана радикалска странка уђе у српски Парламент и то већ на наредним изборима. Стручњаци то виде као врло реалну опцију, поготово уколико се поједина друштва грађана и покрети региструју као политичка партија. У том случају стање на терену могло би бити знатно другачије.

3ab
Уколико ситуација настави да се одвија у овом правцу, радикали би дефинитивно могли да постану опет парламентарна странка, али могућности око коалиција и удруживања са другим странкама, за сада су непознаница. Многи већ сада отписују могућност удруживања СРС и ДСС, с обзиром да лидер радикала сматра да је садашњи врх који је сменио Коштуницу у ДСС под контролом премијера Србије Александра Вучића.

Текст преузет са сајта Слободни медији:

http://slobodnimediji.com/srbija/dodaci/saznajemo/779-analiticari-seselj-sve-popularniji-srs-uskoro-u-parlamentu


8 Comments

Идеал вољеног војводе, проф. др Војислав Шешељ

jelena veskovic

Узоре најчешће тражимо и проналазимо у оквирима оне групе људи која нас окружује. Они нам представљају одређен идеал, по ком покушавамо себе да градимо. То су људи у које имамо неограничено поверење и којима на основу тог поверења поклањамо своју наклоност и пажњу. Такви људи поседују особине које нам се на одређен начин допадају и које врло често и сами поседујемо. Мени се десило нешто неочекивано. По својим особинама и интересовањима доста се разликујем од других и настојим да ту разлику направим што већом. Који је разлог томе? Просто, зато што се не слажем са путем којим данас многи иду и зато што не волим да пратим масу. Трудим се да идем у супротном смеру, наравно уколико утврдим да то што раде није исправно, а тако најчешће јесте. Тешко проналазим истомишљенике и људе чије ставове подржавам. Узимајући то у обзир, тешко проналазим узоре. Сасвим случајно почела сам да се интересујем за рад проф. др Војислава Шешеља. Човека о коме, до пре пар месеци, нисам знала готово ништа. Почела сам да слушам његова предавања, преслушавала сам тв дуеле снимљене 90-тих, снимке из Хага, а затим почела да читам његове књиге. Почело је да ме интересује све што се на било који начин може довести у везу са њим. Зашто?

Из једног још простијег разлога, зато што сам у њему видела нешто што данас ретко срећем. Кроз оно што ми је било доступно упознала сам једног веома интелигентног човека, храброг, одлучног, толико енергичног, отвореног, директног, непосредног, човека који ништа не препушта случају, који све око себе у сваком тренутку држи под контролом. Увек доследног понашања, којим се мало ко може похвалити, одлучно пркоси онима за које, на основу чињеница, тврди да не чине оно за шта се залажу.

Једна од ствари која ми се допада код њега је та што ништа не говори, а да при том нема доказе или релевантне чињенице. Веома духовит човек, принципијeлан, непоколебљив, најјачи и најнеприкосновенији Четнички војвода. Моћан човек који своју моћ потврђује знањем, ставом, издржљивошћу. Човек који своје име изговара са невероватним поносом, који се препознаје у његовом гласу. И као такав, за веома кратко време задобио је моје поверење. Нисам веровала да ће ми се тако брзо указати прилика да га упознам, али чуда се дешавају и та прилика ми се пружила пре пар недеља.

Са великим нестрпљењем чекала сам његов долазак. Није ми предствљало проблем то што се по први пут налазим међу потпуно непознатим људима. Довољна је била чињеница да ће доћи и да сви они верују у исто што и ја. Ушао је и био је то неописив осећај. Стање у коме сам се нашла најбоље бих описала као блажу аритмију. Мој недостижни узор нашао се само пар корака испред мене, невероватно. Чак се и сада дивим себи због храбрости коју сам сакупила да бих му пришла и поздравила се са њим. Узвратио је на очекиван начин, насмејао се и снажно ми стегао руку. То је он, Воја Шешељ, јединствен, свој, то могу рећи без и једног трачка сумње у величину његове личности. Атмосфера као у филмовима које сам као мала гледала о фамозном (мајстору) Титу. Само, суштинска разлика је била у томе што је ово било стварно, а оно што сам гледала слика о нечему што је морало да постоји и велича измишљеног “великог вођу”. Безуспешно “лидери” наше државе, преко медија, покушавају да створе слику болесног човека који представља прошлост и чији симпатизери су само неколицина залуђеника.

Понекад ми се чак чини да њиховој бескрупулозности нема краја, па чак покушавају и ту “прошлост” да му отпишу што је веома мизерно са њихове стране. Ништа им то не значи само себе заваравају, јер истина је другачија. Доказ томе су сви скупови на којима се војвода нашао, као и то колико га људи прате и подржавају по друштвеним мрежама, пошто је такав начин тренутно најдоступнији. Велики број људи који се налазио у сали, заједно са мном, са великим одушевљењем пажљиво је слушао сваку његову реч. Чак је изразио жељу да га слуша читаву ноћ. Сви они у њему су видели наду која је све време, током његовог боравка у Хагу, тињала. Он се, као и увек, без изузетка држао онога што је увек следио. Одлучног погледа и са великом одмереношћу изговарао је оно у шта и сам дубоко верује.

А време, време је само истицало, подсетивши ме на песак који непрекидно цури у пешчаном сату, али овога пута брже него иначе, као да је неко проширио сужени део и он се у једном трену сјурио на дно. На крају дошло је време предвиђено за потписивање књига, време за које сам планирала да га питам за заједничку фотографију. До тада сам имала свашта на уму и желела сам укратко да му кажем све што мислим, али нисам успела да нађем пар адекватних речи. Ништа није било довољно добро, а мало сам се и спетљала онако под утиском, тако да није било ништа од тога.

Затим, сачекавши да сви људи добију исти знак пажње од њега, нашла сам се раме уз раме са њим. Неко ће помислити да није потребно овај тренутак посебно нагласити, али мени је он веома драгоцен. То је тренутак који нисам успела баш најбоље да испратим. Када се приближавао ауту, погледао ме је и тада ми се учинило да је очекивао да ћу испружити руку и поздравити се са њим, али ја онако спетљана нисам се тога сетила или боље рећи касно сам се сетила. И то је прошло брже него што сам желела, спорије него што сам очекивала.

Сасвим сам сигурна да би сви делили моје мишљење када би себи дали прилику да га боље упознају. Потребно је само пар снимака да одгледају у којима он распршује све лоше слике о њему у само пар речи. Људи су склони да о другима суде на основу непоткрепљених информација које су чули из непоузданих извора. Нису прочитали ниједну његову књигу, нису одслушали ниједно његово предавање, и ако су га слушали, чули су делове који су им други (преко медија) дозволили. Свако ко би мало озбиљније проучио његову идеологију, његов рад и живот, не би могао да задржи пређашње мишљење.

Највећи проблем је тај што одређен проценат људи не желе ни да саслушају, конкретно сада, моје мишљење, а тако исто и његово. Међутим, то је њихов ствар, на то имају право. У будућности ће њима то највише представљати проблем, ништа мањи него што је сада. Занимљиво је како себи допуштају да причају лоше о човеку коме нису дорасли, а да приликом тога немају никакав аргумент.

Недавно сам читала интервју који је дао ´92. године. Тема је била његово детињство. Укратко ћу препричати делове који су оставили јак утисак на мене. Наиме, из његових одговора сазнала сам да је детињство провео на железничкој станици где је његов отац радио као кондуктер, хранећи четворочлану породицу. Затим, да је имао око 10 година када је почео да ради. На питање: ,,Да ли данас мислите да би Вам било друкчије детињство и друкчији живот да сте живели у богатој породици?” одговорио је: ,,Па ја сам срећан, то заиста искрено мислим, ја сам срећан што сам у најранијој младости осетио тежину живота и што сам се на неки начин пробијао кроз живот, што ми никада ништа није било на дохват руке и што сам све морао сам да остварим, што сам морао свега сам да се дочепам.

Сматрам да сам се на тај начин једноставно изграђивао у правцу неке самосталности, неке виталности”. Значи, све што је стекао, стекао је без ичије помоћи. Наравно не мисли се на ствари материјалне природе, које њему очигледно не значе ништа, за разлику од већине људи који по узору на запад проглашавају да је све материјално важније од духовног. Пар пута је нагласио да су за њега увек постојала два ограничења којима се водио. Како би то рекао Имануел Кант: “Ограничава ме морални закон у мени и звездано небо изнад мене”. Није ми јасно како се неко усуђује да доводи у питање његов кредибилитет. Пре свега свако треба да се запита шта је њега ограничавало и да ли су ограничења постојала.

Данас велики број људи не зна значење речи морал с обзиром да су та реч и њој сличне у великој мери изостављене из нашег речника. На снази су речи које представљају тзв. “ин”, а то што ћемо ми због тог, назовимо, ин-а да изгубимо самосталност, то није важно. Битно је само да смо ми “ин”.

Он је, несумљиво морално и интелектуално надмоћнији и од Сједињених Америчких Држава, запада, Хашких судија, тужилаца, као и од марионета које се наводно налазе на челу наше државе. Разлози због којих је подигнута оптужница против њега сасвим су јасни. Сасвим их је добро објаснио. Можда то буде тема за мој наредни текст о њему или за поглавље књиге, ко зна.

Јелена Весковић


Leave a comment

У Бриселу протест “Косово је Србија” испред амбасаде приштинских власти

kosovo je srbija belgija

У Бриселу је јуче, у организацији Европског фронта солидарности са Косовом, одржан протест испред амбасаде самопроглашене тзв. Републике Косово против једнострано проглашене независности јужне српске покрајине. Окупљени су затражили да се по хитном поступку повуче белгијско признање независности, а Косово и Метохија врате под управу Србије.

На скупу је прочитано и писмо подршке председника Српске радикалне странке, проф. др Војислава Шешеља, кога су организатори скупа представили као једног од највећих бораца за слободу говора у Европи и човека против кога је Европска унија морала да доноси посебне резолуције.

„Српска радикална странка је спремна да подржи акције које за циљ имају одбрану суверенитета Србије на Косову и Метохији. Ми знамо да ће ова борба потрајати, али су околности већ почеле да се мењају. Америка више није једина суперсила, а сами Албанци се масовно исељавају са Косова и Метохије због ситуације коју су тамо створиле сепаратистичке институције на челу са политичком елитом, која је до јуче вршила терористичке нападе на српске полицајце, војнике и цивиле. Због свега наведеног, ваше разумевање и ваша подршка представљају додатни мотив српском народу да истраје у својој борби,“ поручио је Шешељ окупљенима.

„На крају би требало подсетити присталице независности јужне српске покрајине да се Косово више пута кроз нашу историју налазило под страном окупацијом, али је сваки пут ослобођено и наша је заједничка порука са овог протеста да Косово припада Србији,“ закључио је лидер радикала.

kipar srbija

Окупљени Белгијанци су носили заставе Србије и транспаренте на којима је исписано „Косово је Србија“, а говорници су упутили поруке да је Косово отето агресијом, што је произвело етничко чишћење Срба из њиховог историјског и културног средишта, и да због тога амбасада такозваног независног Косова није добродошла у Белгији.


1 Comment

Шешељ спречио Вучићеву превару с Есмарком!

Шешељ са три конференције и без медијске пажње спречио Вучићеву превару с` Есмарком и спречио велику штету коју би држава претрпела тим уговором.

e3decf86e0e5

Конференција за медије Српске радикалне странке

Шешељу ће вероватно и даље бити затворени медији зато што спашава Србију и спречава Вучићеве штетне послове.

Београд – 4.12.2014. – Конференција за медије Српске радикалне странке

Војислав Шешељ: Данас бисмо највише пажње посветили информацији о приватизацији Железаре Смедерево. Ви се добро сећате да је прва приватизација те железаре извршена 2003. године и била је крајње штетна по Србију. Сећате се вероватно да је бивши премијер Ђинђић правио споразум са Немцима, да Немци као главни повериоци буду купци Железаре. Железара је тада дуговала око милијарду и седамсто милиона долара. Највећи део тог дуга се односио на потраживања Немаца. Немци су били спремни да се то уради, међутим Американци су вршили притисак на Владу Републике Србије и Железара је након тога продата Американцима за 23 милиона долара, а цели дуг је на своја плећа навалила Република Србија неозбиљношћу републичке владе у којој су главнину чиниле демократе.

Ти амерички купци су имали троструки задатак. Прво су контролисали на тај начин провођење досовске издајничке политике уништавања војне технике, опреме и наоружања, под плаштом успостављања регионалне равнотеже. Највећу зараду Железара је под америчким власништвом остваривала претапањем оружја у челик. То је и највиши проценат остваривања профита: претопите само и одмах продајете. Без мука са прибављањем сировина, без топљења сировина и тако даље. Дакле, старо гвожђе, односно стари челик је у овом случају био најефектнији.

Даље, они су на тај начин контролисали и регионално тржиште црне и обојене металургије, а на рачун грађана Републике Србије су остварили огроман екстрапрофит, максималан. Затим, они су били највећи српски извозник, извозећи заправо оно што су уништавали, извозећи челик који је раније био уграђен у оружје. То је био алиби за веома добар посао, а тадашњи амерички купац имао је јаку логистичку подршку тадашњег америчког амбасадора у Београду Вилијама Монтгомерија, који је надзирао све поступке и наметао решења. Американци су на тај начин сузбили немачки утицај, потиснули Немачку са српског тржишта, иако је Немачка била веома заинтересована за откуп Железаре, како би пребијала своја потраживања, а у том случају би Србија имала велику корист. Довољно је половину тих потраживања да пребије кроз враћање немачког дуга, па би то већ значило много. Овако, 23 милиона долара је заиста багателна цена, а многи су у своје џепове, тадашњи челници досманлијског режима, узели велики новац. Кад је пре неких две године амерички власник US Steel исцрпео све ресурсе рециклаже гвожђа и челика, имам информације да су и друге метале откупљивали, не само у Србији, него у целом региону – када су војни ресурси били исцрпљени, када је уништено све оно што је планирано да се уништи, девастирана су српска фабричка постројења која су ишла у криминалне приватизације и све је тако продавано у старо гвожђе. Многе фабрике су демонтиране и железницом упућиване у Смедерево на претапање њихових машина. Све је претворено у секундарне сировине, а секундарне сировине су најјефтиније на тржишту и неупоредиво јефтиније је сакупљати секундарне сировине него увозити сировину за производњу гвожђа и челика. Тада су Американци одлучили да поклоне, наводно поклоне Железару Србији, продајући је за један долар, али је држава Србија преузела 260 милиона долара дуга који су Американци у међувремену направили.

Купили су Железару за 23 милиона, остварили дугове од 260 милиона. Новац су изнели ван земље и оставили Србију да враћа те дугове. Пословали су са профитом, са екстрапрофитом, а оставили нам дугове. То је, дакле, та криминална афера која се уопште у Србији не разрешава. Сада је влада кренула новом странпутицом. Тако је преузела и субвенционисање целог система функционисања Железаре, производње, исплаћивања плата радника на терет пореских обвезника. Сад највиши државни званичници потврђују да је износ месечних субвенција осам и по милиона евра, али непрекидно народу обећавају, трагају за новим партнером како би се Железара ставила у промет па бар сама себе издржавала. Појавили су се заинтересовани италијански партнери у сарадњи са кинеским. Ми имамо комплетну документацију која се на то односи, па ћемо бити у прилици да ускоро јавности понудимо и цели елаборат о ономе што се дешавало. Италијани су и почетком ове године упутили писмо о намерама. То је предато тадашњем министру Радуловићу. Недељу дана после тога он је смењен и избачен из владе. Италијански понуђач и његов кинески партнер су иначе веома присутни на светском тржишту црне и обојене металургије, а били су вољни да финансирају производњу на месечном нивоу око преко 60.000 тона, што би на годишњем нивоу било 700.000 тона финалних производа. То би, дакле, у потпуности омогућило елиминисање сваке државне субвенције раду Железаре. 

Међутим, шта се даље дешава. Та могућност је неким закулисним радњама одбачена, јер су Италијани и Кинези тражили да им се фабрика, односно Железара да у закуп на одређени број година, са могућношћу да се тај закуп у случају успешног пословања и даље продужава. Челници владе су образложили своје одбијање тврдњом да њима није интерес да се рентира, дакле да добијају закупнину, да држава добије закупнину на одређени број година, него да желе у потпуности да је продају. И онда су се опет у све умешали Американци. Ону прљаву улогу коју је некада играо Вилијам Монтгомери, сада игра актуелни амбасадор Кирби. Опет је пронађена фирма која жели да на брзину опљачка Србију. Она настоји да уђе у власништво и наилази на прихватање од стране премијера, који тврди да би чак за Владу Србије било добро да се дотира тај купац, само да настави производњу.

Та се теорија промета капитала, роба и услуга у свету у научним круговима уопште не познаје. То је нешто зашто би Александар Вучић комотно могао да добије Нобелову награду за економију.

Есмарк група је већ провела кампању у којој говори да има веома озбиљне намере, да планира да у Железару уложи 28 милиона евра, што није уопште нека озбиљна сума у односу на оно што Влада Републике Србије издвоји за годишње субвенције.

Дакле, спрема се једна нова подвала. Ту ће Американци да уђу, они ће направити нове дугове, одржаваће привид производње, даваће врло слабе плате радницима, а кад преузму комплетну државну дотацију, од неких 50 милиона долара (дакле, они улажу 28, а извлаче 50 милиона), они планирају да прогласе банкрот, да га образложе кризом у Украјини, недостатком сировина, немогућношћу набавке сировина из окружења, скупим транспортом. Постојећу опрему у Железари планирају да продају као старо гвожђе, као секундарну сировину и тиме се заправо планира уништење комплетне српске производње челика. Ми смо одлучили да о овоме алармирамо јавност, сматрајући да је то веома важно за целу Србију. Директна и индиректна штета неће изности мање од 240 милиона евра ако се крене у ову трансакцију са Есмарком. Ако се још том наводном купцу од Владе Србије преда поклон од 208 милиона евра, грађани Србије ће претрпети укупну штету од 450 милиона евра поред све оне штете коју су раније претрпели тим огромним дуговима.

Ово је ствар о којој се не сме ћутати. Ми ћемо сад видети колико је јавност спремна да на то обрати пажњу, колико су спремни српски медији, али колико год буде притисака од стране режима да се сузбије расправа о овом питању, ми нећемо попуштати. Светска економска пракса тешко да је овако нешто до сада доживела. Јавни позив је расписан 15. августа за достављање понуда о заинтересованости, са роком од тридесет дана, па потом, по истеку тог рока, нови јавни позив са роком од нових тридесет дана и у току овог јавног позива изађе амерички амбасадор и каже за дневник државне телевизије да су Американци дали најбољу понуду. На тендеру који није био ни расписан и који треба да траје до краја прве недеље јануара месеца наредне године. То је невероватно, дилетантско понашање и америчког дипломате и његових сарадника у Београду, потпуно гажење државног угледа Србије, прописане законске процедуре, што је показатељ да је реч о голој уцени.

Улог је ту огроман и то представља тренутно најслабију тачку режима, коју ћемо ми доследно нападати, разваљивати, нећемо им дати мира. Ми ћемо настојати за сваку конференцију за штампу да вам припремимо сличне ствари, надајући се да су наши медији довољно способни да се изборе са овом наметнутом цензуром и самоцензуром каква није у Србији постојала у протеклих 25 година.

Београд – 15.1.2015. – Конференција за медије Српске радикалне странке

Војислав Шешељ: Ми смо на конференцији за штампу од 4. децембра покренули питање приватизације Железаре Смедерево и планиране куповине од стране Есмарка, америчке фирме. И ту имамо неке нове информације, па желимо да вас данас о њима упознамо.

Влада Србије је расписала тендер, којим је позвала фирме заинтересоване за учешће у приватизацији, али поента није само у томе, што је унапред Есмарк фаворизован, него што је Есмарку обећано да ће се из буџета Републике Србије уплатити 208 милиона евра. То је донација Владе Србије ономе ко се појављује као неко ко врши докапитализацију Смедеревске железаре. Постоји обавеза од 1. јануара, то је чак и Европска унија наложила, пошто овај режим покушава да нас уведе у то несрећно чланство, да се од 1. јануара не могу давати дотације јавним и друштвеним предузећима, али они траже варијанту да се то у овом случају оствари. Дакле, с једне стране, Есмарк улази са безначајном сумом новца, а држава унапред гарантује 200 милиона евра. Бриселским споразумом од 31. јануара је забрањено да се из буџета плаћа државним фирмама. Игнорисана је, то смо вам поменули прошли пут, понуда фирме из Италије, која је имала и кинеског партнера и тражили су да изнајме капацитете Железаре и годишњу производњу подигну на преко 700.000 тона, односно да сами допринесу годишњој производњи од 700.000 тона, која би уз постојећу производњу од 300.000 тона обезбедила потпуну самосталност у пословању Железаре. Обезбедиле би се плате радницима, порези, доприноси и узимала рента на име изнајмљивања производних капацитета од 10 милиона евра месечно. Дакле, нудили су држави на име изнајмљивања Железаре 10 милиона евра месечно. То је на годишњем нивоу износ од 120 милиона. И више не би било потребе да држава субвенционише производњу. Држава је све, влада је све то игнорисала и окренула се Есмарку, фирми која се све време протежира као спасилац српске челичне индустрије и саме српске економије, и то на један несвакидашњи и у досадашњој пракси невиђени начин. Једноставно се намеће решење, кажу наши експерти који су се бавили тим питањем, као једино могуће и оправдано, намеће се то решење, а сви други модели и партнери се потпуно занемарују. А ту се укључује амерички амбасадор у Београду, Кирби, на исти начин на који је то радио његов претходник из 2003. године, то беше Монтгомери, колико ме сећање служи.

Наравно, наша конференција за штампу је вероватно забринула Вучићев режим и допринела да се измене услови у тендерској процедури. Али им је рок био сувише кратак. Имали су само један дан да то учине. Ми смо обелоданили њихове намере јавности 4. децембра, а они су објавили тендер 5. децембра. Дакле, колико су успели да направе промена, променили су суштину тиме што се одустало од свих већ испланираних намера и обавештавају тада, да ће се откуп документације, који би иначе морао бити могућ истог дана када је тендер расписан, значи, 5. децембра, да се може откупити тек четири дана касније. Толико им је требало времена да нивелишу неке од наших критика од 4. децембра и да се не излажу ризику да ћемо их напасти још жешће поводом тога. За све време трајања тендера, опет мимо свих процедура и позитивних искустава из праксе, кроз медије у Србији, од самог премијера Вучића и ресорних министара се у први план ставља само Есмарк. Дакле, бесмислено је било да се неко други појављује. Као што је и било очекивано, с обзиром на процедуре и поступак припрема и последица предрадњи, до расписивања тендера нико од озбиљних играча у металском бизнису се није ни јавио. Неће ти озбиљни и велики играчи стављати своју репутацију и бити икебана за неке потпуно неуобичајене и економски неоправдане потезе владе Србије и премијера Вучића.

У измењеном тексту тендера кључна ствар је у томе што се сада иде на модел продаје удела имовине докапитализацијом. И у тендеру стоји, да је новчани капитал Железаре 16,7 милијарди динара. Да се продаје 80 процената удела од 100 посто, а да разлика од 19,9, заправо може се заокружити на 20 посто, остаје у власништву државе. А с друге стране кажу да се иде на модел докапитализације. И у том другом делу се говори о продаји. Ако је реч о докапитализацији, онда не сме да се откупљује већ постојећа имовина, него да се већ постојећа имовина допуни. Дакле, ако је процењена вредност Железаре 16,7 милијарди динара, онда би Есмарк у случају докапитализације требао ту да дода неких 12-13 милијарди динара, па би онда укупна имовина докапитализацијом достигла износ од 30 милијарди. То је докапитализација, а не уступање 80 посто Железаре а говорити да је реч о докапитализацији. Значи, они нису у стању ни да разлуче шта је то докапитализација, а шта је продаја. То је што се тиче Железаре Смедерево. Оно што је ту највећи проблем, то је да се Влада Србије обавезала да дотира Железару са 208 милиона евра. Зашто дотирање, ако је извршена докапитализација? Дакле, за 80 посто повећана вредност. Та вредност није могла бити повећана материјалним средствима. Није уговорена никаква набавка нових високих пећи и тако даље, него је вредност повећана готовим новцем. Тако би требало да значи. А шта ће онда дотација владе?

И оно на чему ми инсистирамо је, да Есмарк група мора заједно да покаже и докаже да је платила 80,1 проценат од 16 милијарди динара, без обзира да ли се ради о куповини или докапитализацији. У оба случаја, и куповине и докапитализације, они морају толики новац да плате. Ако је куповина, тај новац иде у буџет, 80 посто вредности, а ако је докапитализација, онда држава задржава свој део, а повећава се укупна вредност Смедеревске железаре. Дакле, и ту ће се десити, ту се већ дешава велики криминал, који ми једноставно не можемо толерисати.

Београд – 5.2.2015. – Конференција за медије Српске радикалне странке

Војислав Шешељ: Нисмо запоставили ни питање приватизације Железаре Смедерево, које је једно од основних питања којим се бавимо у последње време. Морам да вас подсетим шта смо вам до сада саопштили на претходне две конференције, и да вас онда обавестим шта се даље дешавало. Ми већ два месеца пратимо сва та збивања, и први пут смо вам 4. децембра указали на намеру Владе Републике Србије да, фаворизујући амерички Есмарк кроз медијску кампању од фебруара прошле године, спроведе поступак приватизације у досад невиђеној пракси и процедури. Ви се сећате како је била та кампања вођена. Није требало онда ни да се расписује јавна лицитација. Унапред се све знало. И премијер Вучић је говорио о томе, и у више наврата наступао је амерички амбасадор Кирби. Дакле, све је било унапред припремљено. Намера је била, и у томе су они успели, да се Есмарк медијски промовише, да се представи као спасилац српске челичне индустрије, и тиме да се стави до знања свим потенцијалним конкурентима да не учествују и не показују никакав интерес за учешће на јавном конкурсу. На штету пре свега грађана Србије то је изведено, и свих запослених у Железари. Ту мислим и на даље финалне прерађиваче и произвођаче који користе финалну производњу Железаре као свој основни репроматеријал. Влада је својим, наизглед неразумљивим, и са аспекта економске теорије и праксе потпуно непознатим методама успела да одврати конкуренцију и припреми терен за можда највећу пљачку и највећи криминал у свим досадашњим приватизацијама од 2000. године до данас.

Ми смо их, раскринкавањем на конференцији за штампу од 4. децембра, натерали да одустану од првобитног тендера и да промене његов текст. Како су најавили већ расписивање тендера за 5. децембар, нису имали довољно времена. Имали су на располагању само један дан да ураде измену текста, што наравно, технички није било изводљиво, па су 5. децембра пустили само јавни позив, а издали су саопштење да се тендерска документација може откупити тек 9. децембра. Па ни та четири дана нису им била довољна да ускладе текст тендера и тендерске процедуре са оним што су месецима припремали и са Есмарком договорили, у односу на оно што смо ми изнели и нашта смо упозорили. Ту су направили једну дилетанску грешку, тако што су написали да иду у приватизацију методом докапитализације. Да ли је то била грешка из незнања, о томе смо већ говорили, или је то неко урадио под професионалним и моралним притиском, да би заштитио себе и државу, то ће показати след догађаја који је пред нама.

Десило се оно што нам је управо био циљ, а то је да их спречимо да не направе енормну штету држави тиме што су обећали да имовину дају ни за шта. Да дају двогодишњу субвенцију будућем партнеру а да за покриће имају само усмено обећање да ће у наредних пет година тај партнер, Есмарк, уложити у Железару 400 милиона евра. Влада даје учешћа разним сатрапима криминалцима, белосветским протувама који се појављују у сличним ситуацијама као лешинари, и чине све да искористе прилику за милионску пљачку. Тако је новчани капитал Железаре процењен, потврђен и уписан у вредности од 16,7 милијарди динара, што је назначено у јавном позиву и потврђен је модел приватизације, докапитализација. Есмарк би морао да уплати, да ли на рачун Железаре или на рачун буџета Републике Србије, износ од 13,3 милијарде динара. У супротном, тендер се мора прогласити ништавним, неуспелим, пропалим. У свим тим намерама Влада и премијер са својом камарилом не посустају, а време пролази.

 Преузета обавеза према Бриселу и Европској унији, да после 31. јануара нема више дотирања привредних субјеката из буџета Републике Србије, приморава их да се обрате писаним захтевом Бриселу за сагласност продужења рока и могућност дотирања Железари, односно помоћи Есмарку.

Брисел, наравно, зна шта је позадина и чека да прође рок 31. јануар, али влада не одустаје. Иде се до краја, састанци трају и по 10. сати непрекидно. Есмарк нема и неће да плати, јер се Есмарк из Америке није ни јавио као понуђач. Јавио се Есмарк из Амстердама, фирма без бонитета и финансијског потенцијала. Не може да обезбеди ни плаћање, ни банкарске гаранције. У то се уплео до гуше амерички амбасадор, који непрекидно форсира Владу Србије и Вучића да то прихвате, али правог решења ту не може бити, ако Есмарк не уплати износ од 80 процената уписане новчане вредности Железаре. И без тих 80 процената, дакле 13,3 милијарде динара, у питању је чиста пљачка. Ако те паре не легну на државни рачун, чиста пљачка и више ту нема никакве сумње пред сваким судом. То је пљачка која не сме проћи некажњено и око које морају да се позабаве сви надлежни државни органи.

У јавности се кроз медије провлачи информација и како су ти преговори тешки. Па наравно да су тешки. Прво су том Есмарку из Амстердама, из Холандије, понудили Железару бесплатно, још понудили државне дотације, да им држава плаћа зато што ће они нешто ново производити и остварити профит. А сад смо их довели у ситуацију да не могу да добију бесплатно, јер смо раскринкали прву варијанту, а Есмарк неће да да паре. А Влада се сад не усуђује да то без пара да, како су раније обећали, и на чему је инсистирао амерички амбасадор.

И говори се, износе се дезинформације, говори се да су преговори тешки, да се траже неке гаранције од 15 милиона евра. То је бесмислено. Овде су износи неупоредиво већи. Ти преговори се заправо држе у тајности. Наши медији не знају о чему се заиста тамо преговара. Добијамо немушта саопштења и добијамо нестручне коментаре. Нико не зна заправо шта се дешава на тим дуготрајним састанцима. Обавештени смо само да је неколико пута Александру Вучићу позлило. И то је све што смо сазнали. Тако мала гаранција од 15 милиона евра заправо не може ништа да покрије, а Железара у сировинама и готовим производима на својим лагерима има вредности од 90 милиона евра. Дакле, тражи се од Есмарка да негде нађе гаранцију за 15 милиона евра, а овамо већ постоји 90 милиона евра у роби и сировинама. Невероватна ствар. И даје се Есмарку већински пакет од 80 процената. Шта се добије за узврат? То још нико у јавности није рекао, ни премијер, ни министри, ни нико други. Шта се добије за узврат што је Есмарку дато 80 процената власништва? Ништа. Чак се не плаћа ни ова затечена роба, ни сировине, а дуг који је Железара имала преузима држава.

Американци су про форме продали Влади Србије Ју Ес Стил, Железару за један долар, али је Влада преузела, уз тај један долар којим је платила Железару, још 300 милиона долара дугова. Железару је ранија Влада Србије, досманлијска, Американцима продала за 35 милиона, и ослободила је свих дугова. Сви ранији дугови, то је била милијарда и више, све је припало држави да враћа. Дакле, Американци су добили чисту Железару. И после неколико година – добили је за 35 милиона, а после неколико година је Влади Србије заправо продали за 300 милиона. Продали је за онај дуг.

Поводом тога, морамо вам рећи да још постоји 120 милиона евра дуга према добављачима. То се не исказује у оним обавезама које је држава прихватила својим гаранцијама. И потпуно је непознато ко би то сада требало да плати. Наравно држава, јер Американци не дају ништа. Дакле, та прича која се шири у јавности, да је застој само због обезбеђења гаранција, је сасвим депласирана. Суштина проблема је у нечему другом. Јер, дати некоме 30 пута већи капитал, а тражити му гаранције за само 15 милиона, је бесмислено. Дакле, што се тиче те најављене журке поводом успешног окончања приватизације Железаре Смедерево, највероватније ће то бити журка у реализацији Српске радикалне странке на Тргу Републике у Београду. Пошто је сама влада прогласила Железару као највећи економски проблем у српској економији, очигледно је да она тај проблем није у стању да реши. Тај проблем, уместо да се решава, постаје повод нове велике пљачке државе и српског народа. То треба да се заустави. Српска радикална странка, чим дође на власт, знаће да регулише и статус Железаре, и да нађе добре партнере, и да спроведе приватизацију. Наравно, то неће бити пљачкашке корпорације, попут Есмарка и његове филијале у Амстердаму, која се ничим другим и не бави, него отимачином где год успева да прође са својим понудама и захтевима.

 


Leave a comment

Подршка националиста из Чешке, Пољске и Словачке српском народу на Косову и Метохији

Ceska Srbija

У организацији националиста из Чешке, Пољске и Словачке, одржан је традиционални марш за српско Косово и Метохију у североисточном делу Чешке Републике, у Острави. У колони, која је прошла центром града, ношени су транспаренти „Косово је Србија“ и они са анти-глобалистичким порукама. Пријатељима српског народа се писмом подршке обратио председник Српске радикалне странке, професор др Војислав Шешељ, који је јавним путем послао поруку свим организаторима протеста у Европи.

Председник омладине радничке партије Ерик Лампрехт прочитао је отворено писмо председника Српске радикалне странке упућеном свима који ових дана организују протесте против независности Косова и Метохије.

„Те 1999. године, 19 држава чланица НАТО пакта, на челу са Сједињеним Америчким Државама извршило је војну агресију против нашег народа, при чему су имали подршку још 6 држава из нашег суседства.  Данас је Косово епицентар трговине дрогом, која се дистрибуира улицама ваших градова. Не треба сумњати да су светски центри моћи спремни да и у вашој земљи ураде ствари које су урадили Србима на Косову и Метохији и зато се протестима против те илегалне творевине истовремено диже глас против глобалистичких центара моћи који за свој циљ имају да народе економски контролишу, демографски ограниче и да их у културном смислу спусте на најнижи могући ниво“- рекао је у писму проф. др Војислав Шешељ и додао:

„Ваша подршка српском народу на Косову и Метохији улива наду, да се једног дана и у земљама које су признале независност Косова ситуација може променити, имамо више историјских примера држава које су привремено добиле признања независности, а та признања су касније повучена“ закључио је лидер Српске радикалне странке.


1 Comment

Шешељ: Српски четници који се боре за слободу Луганска и Доњецка су понос српског народа!

seselj

Српски четници, који се добровољно боре за слободу Луганска и Доњецка, нису никакви „пси рата” , него понос целог српског народа и отаџбине.

Томислав Николић и Александар Вучић нека се не играју главом и покушају да хапсе јуначке српске четнике по повратку из Новорусије у Србију.

Цели српски народ признаје Крим и Севастопољ као саставни и нераздвојни део Русије, па се и бескрајно обрадовао њиховом повратку отаџбини.

Томислав Николић и Александар Вучић наносе огромну срамоту српском народу изјављујући да Крим сматрају саставним делом Украјине.

Русија одлучно брани територијални интегритет Србије и Космет у њеном саставу, док српски издајници оспоравају државну целовитост Русије.


2 Comments

Шешељ: Вучићу, не ометај одлазак Албанаца с Косова и Метохије!

seselj

Уместо да помогне да што већи број Албанаца са Косова и Метохије оде у Европу, Вучићева влада их зауставља на српско-мађарској граници.

Ниједна нормална држава не продаје старо наоружање док не набави ново. Србија нема пара ни за пензије, а камоли за ново оружје.

Очекивао сам да четнички војвода Томислав Николић у Загребу изврши смотру хрватске усташке гарде, на инаугурацији Колинде Гробар Китаревић.

Попут Грчке, и Србија би морала да своје спољне дугове пребија с ратном одштетом коју морамо обрачунати државама које су нас бомбардовале.

Да имамо озбиљну владу, Србија би, попут Мађарске, све кредите грађана у страној валути укинула и претворила у динарске по повољном курсу.