РАДИКАЛИ ИНФО

Званични блог Српске радикалне странке


1 Comment

Хашки џелати у походу на нове српске главе! (ВИДЕО)

Таман смо, макар на тренутак, помислили да је Хашки трибунал болна српска прошлост – али, преварили смо се. Данас, када понова јача руски утицај у Србији, када се Срби окрећу против ЕУ и НАТО пакта, када су Срби сложни да нам је место на Истоку (с браћом и пријатељима), када је јасно да ће интегрисање с Руском федерацијом предводити лидер радикала, проф. др Војислав Шешељ, пробудила се хашка неман и затражила нове српске главе – радикалске!

На најновијем хашком менију пронашла су се имена, српска имена. Што нас и не чуди. Знамо да је Хаг увек тражио оно најспособније и најчасније у српском народу.

Наравно, свесрдну помоћ имају у издајничком режиму који предводи управо бивши радикал, Вучић! Крилатица да је “потурица гори од турчина” опет је актуелна, заправо никада није ни престајала да буде, али је сада све уочљивија. Потурица је, знајући да ће се на промоцији најновије књиге лидера радикала у препуном Сава центру (нешто више од 5000 људи) обратити и најновији хашки оптуженици – ЗАБРАНИО свим српским медијима да извештавају с овог импозантног скупа.

Један од тих оптуженика је и председник Извршног одбора Српске радикалне странке, госпођа Вјерица Радета. С обзиром на чињеницу да “Јавни сервис свих грађана”  није посветио ни секунду, овим путем представљамо Вам одговор госпође Радете Хашким инквизиторима:

“Браћо и сестре, даме и господо

Као, од Хашког трибунала непризнати, правни саветник и признати члан Тима који помаже припрему одбрану др Војислава Шешеља лично сам се уверила у незаконито поступање истражитеља Хашког трибунала који су, у име хашког тужилаштва, по Србији врбовали лажне сведоке.

Као лешинари су кружили по Србији и безочно хватали свој плен. Долазили су ненајављени људима у куће, на радна места, у кафане у које су свраћали и од свих отворено тражили да лажно сведоче против др Војислава Шешеља. Знали су све о њима, о њиховом материјалном статусу, породичним односима, сукобима. За лажно сведочење нудили су новац, обећавали пресељење у трећу земљу, промену идентитета, претили оптужницама против тих људи, ако не пристану на њихове уцене. Радили су свашта, али узалуд. Војислав Шешељ је пред светском јавношћу разоткрио лажне сведоке хашког трибунала.

stop-haskoj-tiraniji

Шешељеви сарадници на мети Хашког трибунала

И они би сада да своје нечасне радње препишу некоме другом. И то баш сарадницима Војислава Шешеља, човека који им је у пармпарчад разбио све монтиране оптужбе на његов рачун, човека који је разобличио нечасне намере Хашког трибунала, због чега је он данас, тај Хашки трибунал, најомраженија институција за више од 90 процената народа у Србији.

Др Војислав Шешељ је пре одласка у Хашки трибунал формирао Стручни тим за припрему његове одбране. Од тада сам члан Тима. Не знам да ли сам поноснија што ме је тада изабрао, или што сам и данас члан Шешељевог тима.

Да подсетим, професор Шешељ се пред Хашким трибуналом бранио сам. И одбранио. Ми, чланови његовог Тима само смо му помагали. По његовом налогу радили смо оно што он због физичког одсуства није могао. И никада, ни ја, ни било ко од чланова Тима или чланова Српске радикалне странке није вршио притисак на потенцијалне сведоке. Никада, нико! Све што сам радила било је у складу са законом и у најбољем интересу Војислава Шешеља. Ако сам својим залагањем и својим радом и за један промил допринела његовој маестралној победи, ја сам срећан човек.

Никаква оптужница, никакви притисци неће променити мој однос према злочиначком Хашком трибуналу. То је антисрпски такозвани суд у којем су само припадницима мога народа изречене драконске казне. Зато ја Хашком трибуналу не верујем, зато ја не признајем Хашки трибунал и зато никада добровољно нећу тамо отићи.

Можда ће некадашњи председник Тима Томислав Николић и правни саветник Александар Вучић, можда ће и хтети да ме испоруче, иако зато нема правног основа. Ако буде тако, активно ћу учествовати у поступку који би се евентуално водио пред нашим правосудним органима и показаћу целој српској јавности да они који би били спремни да издају налог о изручењу брутално газе Устав Републике Србије, што им не би било први пут.

Председниче, ако противуставно ипак будем испоручена Хашком трибуналу, обећавам ти да ни сенку нећу бацити на твоју сјајну одбрану и твоје јуначко држање. Својим држањем и понашањем ни за длаку нећу угрозити твој углед, углед Српске радикалне странке и углед породице Радета. Знам да не могу урадити оно што си ти, али ћу се трудити да бар личи.

Драги пријатељи, браћо и сестре српски радикали, хашке оптужбе против мене, Петра Јојића и Јове Остојића доказ су њихове немоћи и фрустрација пред успесима Војислава Шешеља и његове Српске радикалне странке, зато ћемо их победити све, и овде и у Хагу. Живели. До коначне победе.”

Advertisements


3 Comments

Укажимо поверење Војиславу Шешељу

v seselj u kabinetu

Са аспекта ауторитета постоје две врсте лидера: формални и неформални. Формални лидер у ужем смислу је онај чије лидерство произилази из његове функције, односно позиције коју има у друштву, док неформални лидер своју титулу стиче на основу личног ауторитета, његов извор лежи у снази његове личности и харизми коју поседује. Сваки избор би требало да падне на неформалног лидера, сасвим је јасно, јер њега не штити новац, већ сам он својим карактерним особинама.

Својим говором, односно вербалним и невербалним изражавањем, лидер мора да убеди народ у исправност својих речи. Како неко успављујућим, неритмичним, монотоним тоналитетом гласа, као и успореним говором тела може да изазове поверење код народа и да га покрене у акцију?

Лидер мора бити амбициозан и енергичан да би истрајао у својој замисли. Оштрина и одлучност морају бити саставни део његовог говора да би на тај начин поставио противнике на место које им припада, док му информисаност помаже у повећавању дозе сигурности.

Показивање самопоуздања му помаже у уверавању других, а одлучност, амбиција, енергичност и пожртвовање за идеале показују његову спремност ка достизању циљева. Његова храброст и харизма би требало да буду подстрек другима на основу чега и придобија њихово поверење. Својом способношћу контроле сопствених емоција оставља утисак психички чврсте особе. А неговањем моралних вредности би требало да надахњује друге како би следили његов пример.

Ниједан човек није савршен, поред врлина поседује и низ мана које би током живота требало да искорени или да их пак коригује. Људи су ретко самокритичности. Безгрешни људи не постоје, прича о Исусу и грешници најбоље објашњава ту чињеницу. Ко је без греха, нека први баци камен, нека први осуди. Својим постањем створени смо са могућношћу да чинимо ствари које сматрамо исправним, а при том смо сви различити, што подразумева различита поимања живота и различиту памет, која је уједно и најбоље распоређена ствар на свету јер сви мисле да је имају довољно.

Тако да, не тражимо иглу у пласту сена, јер у овом случају је сигурно нећемо наћи. Али бар, већ када имамо какву – такву шансу избора, не препустајмо тај избор другима и покушајмо да направимо што бољи избор. Ваљда се човек на грешкама учи, којих је било и више од превише у нашој историји.

Протеклих година у нашој држави се стварала фиктивна слика храбрих људи, умишљених ауторитета и фирера. Сада разумем зашто нисам поверовала тој храбрости иако морам признати и остали „борци за људска права” имају уверљиве говоре, мада доста њих је отпало приликом првог говора када сам приметила да веома лепо читају.

Одувек се питам одакле људима храброст да се супротстављају Богу кршећи морална и људска начела, а при том љубећи скуте људима који представљају оличење правде, вере и љубави усмерене ка Богу. Такође се питам како исти ти пружају руке и дозвољавају да им се приближи неко ко својим понашањем директно пркоси Богу. Али донекле схватам, људи су постали потрошна роба превише себична да би било каква истинска осећања према другима показала.

Не смемо да верујемо људима недоследног понашања чији се карактери када бисмо их тражили у кординатном систему и то на хоризонталној оси налазе на одређеним ступњевима лево од нуле.

Сећам се тренутака у најранијим животним тренуцима када сам размишљала о томе како не могу да верујем да не постоји нико довољно храбар и истрајан да се супротстави и по сваку цену штити интересе истине и правде.

Војислав Шешељ је распршио моје уверење да не постоји нико другачији, нико довољно јак да се супротстави умишљеним ауторитетима, моћницима чија се моћ огледа искључиво у новцу. Човек који све ради супротно: када су други озбиљни он се смеје, када се они смеју он је озбиљан. Чула сам неуобичајену храброст човека и невероватну одлучност у његовом гласу. Видела сам човека који поносно стоји пред тзв. моћницима, пркосећи погледом и подругљивим смехом. Инат и пркос који сам приметила много је уверљивији од дотадашњег који сам познавала међу јавним личностима наше политичке сцене.

Показао је смелост човека који по било коју цену не жели да буде покорен од стране људи који мисле да им њихова улога у друштву омогућава такво опхођење према другима.

Као што рече Слободан Милошевић – Шешељ је једини политичар чија се странка не финансира из иностранства и који не мења политику од данас до сутра.

Штета што његови политички такмаци не уче од њега. Они су ништа друго до снобови, људи који остале стављају у инфериоран положај у односу на себе, а при том своју супериорност не потрепљују ничим, и својим снобизмом показују очајање због самосвести о једној великој лажи коју живе. Друге можемо да лажемо одређен временски период, али себе не, што је најгоре.

Зашто су Шешељеви ривали одавно остали на сметлишту историје? Управо због разоткривене истине. Лаж не траје вечно, нити слава чија моћ почива на њој. Једино је он успео да опстане, својом упорношћу није изгубио на вредности и због тога време није имало шансе против њега. Можда је због одређених снобова који су били у полету губио подршку народа, али њихово манервисање је било кратког даха.

Има ли веће сатисфакције од сазнања да твој рад изграђен доследно на сопственим уверењима подржава и прати велики број људи и има ли већег понижења од самосвести која ти говори да си само један обичан лажов који себе обмањује, а да те други подржавају искључиво из користи? Ко је још чуо да је неко одушевљен било којим политичарем и његовим радом, а да није реч о Војиславу Шешељу? Не знам зашто се уопште заваравају, да ли је новац добијен као противвредност довољно вредан те обмане?

Јесте да Шешељ не ради 25 сати дневно, не устаје сат времена раније, као што то раде неки, али добро, нико није идеалан, можемо за нешто да му прогледамо кроз прсте.

Цитираћу Андрића: „Преварити се у једној великој нади није срамота. Сама чињеница да је таква нада могла да постоји вреди толико да није скупо плаћена једним разочарењем, па ма како оно тешко било.”

Уколико покушамо постоји могућност и да ћемо успети у томе, а ако не покушамо шансе за успехом су никакве. Укажимо поверење Шешељу, па да видимо како ће бити.

Јелена Весковић


1 Comment

Шешељ: Демонстрираћемо испред хрватске амбасаде

У среду, 5. августа у 17 часова, Српска радикална странка ће пред зградом хрватске амбасаде у Београду одржати протестне демонстрације.

11238961_860228630697696_6533976194509866631_o

Република Српска Крајина је под окупацијом усташке државе

Демонстрираћемо против хрватске усташке окупације Републике Српске Крајине и изразити одлучност да се ова српска држава ослободи кад-тад!

akcija-oluja

Хрватска усташка држава нема право на постојање све док под окупацијом држи Републику Српску Крајину, из које је Србе протерала или побила.


1 Comment

Београд преплављен хиљадама радикала! (Слике+Ексклузивни Видео)

11667278_899292216804781_3866466357750509020_nВидовдан је.

Најсветији српски празник је величанствено прослављен!

Видовданска буктиња српског радикализма се запалила на Тргу Републике ватреним говорима функционера СРС, након чега је могло десити само једно – тај пламен се просто морао проширити на цео Београд.

Упркос најављеној киши, радикали су у колони предвођеној никим другим до самим Војиславом Шешељем, ОДЛУЧНО и ПОНОСНО пренели Видовданску буктињу на сам центар Србије, на центар наше главне метрополе – центар Београда.

А како заправо изгледа када се Београд поплави најјачом опозиционом снагом у Србији, српским радикалима, погледајте на невероватном снимку испод, као и на приложеним сликама:


10497419_860226170697942_1549204886989883379_o1519854_860227324031160_6357562018430177519_o 11266653_860227630697796_8065236179366310675_o 11698978_860227780697781_6246481558436530747_o 11238961_860228630697696_6533976194509866631_o 10626338_860227507364475_29222360636127353_o 11017236_860227190697840_7642292877425273401_o11707866_860226434031249_5410462489309349042_o 11224743_860229467364279_2942958916272053113_o 11334043_860229350697624_5757779291578879875_o 11411760_860230667364159_4663679955391150667_o 11667278_899292216804781_3866466357750509020_n 11698827_860230007364225_3914649578801509469_o 11700603_860228930697666_5202993560558461221_o 11709669_860226954031197_1128689537432360101_o 10999569_860229277364298_593965046313937167_o906006_860229724030920_8425724699084903487_o10989423_860229134030979_8498149150689637774_o11698827_860230007364225_3914649578801509469_o11411760_860230667364159_4663679955391150667_oА у случају да нисте били у ситуацији да присуствујете, ово је видео целокупног скупа:

Видовдан 28.6.2015, Београд


1 Comment

Видовдан у Срба … 28.06.2015.

11147200_850139208373305_3918190477253204102_n

Видовдан је непокретни празник, који поред наше, Српске православне цркве прослављају и Бугари. Овога дана Црква се сећа ранохришћанског свеца Светог Вида. Свети Вид био је родом са Сицилије, живео је у време434px-Vitus_CXXVr Диоклецијана, а за Христа је пострадао као дечак. Поштован је и код римокатолика, у родној Италији, Словенији и у приморју Хрватске. Десна рука му се налази у Прагу, у велелептној катедрали која му је посвећена. До пре Косовског боја, наша црква је у својим календарима празник посвећивала Светом Виду и пророку Амосу. Током времена празник пре свега добија одлике народног празника, које су проистекле из бројних историјских догађаја који су се догодили у Срба на овај дан. Обележава се достојанственим сећањима на погинуле војнике ,,за крст часни и слободу златну“ којима се служе парастоси и опела. Тога дана се не организују весеља.

Први међу видовданским догађајима, свакако је Косовски бој који се збио 1389. Српску војску предводио је imagesКнез Моравске Србије Лазар Хребељановић, заједно са Милошем Обилићем и Вуком Бранковићем. Она се сукобила са војском Отоманске империје коју је предводио султан Мурат Први, са својим синовима Јакубом, и Бајазитом Првим. Бој се завршио без формалног победника, јер су обе војске изгубиле своје вође – погинули су и Кнез Лазар, и Мурат Први, кога је убио Милош Обилић. У потоњем периоду, ускоро долази до краја средњовековне Србије, и петстогодишње владавине Турака Балканом. Косовски мит вековима ће остати смерницом на путу према слободи, у српском народу!

1914. године Гаврило Принцип извршио је атентат на Франца Фердинанда. Аустроугарски престолонаследник је изабрао управо Видовдан да обиђе војне снаге своје земље и руководи војним маневрима, што је српско становништво схватило као провокацију. Организација ,,Млада Босна“, чији је Принцип био члан, спремила је план атентата са шест учесника. Четворица атентатора нису ништа од планираних акција урадили приликом првог проласка колоне са престолонаследником, док се у једном тренутку прилика указала Недељку wikipediaЧабриновићу, који је бомбом гађао аутомобил са престолонаследником, али је промашио, при чему су лакше рањени пуковник фон Мерицио и грофа Боз-Валдек. При повратку колоне, Гаврилу Принципу се указује прилика, и он успешно извршава атентат убивши Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек, из полуаутоматског пиштоља белгијске производње Fabrique Nationale M 1910, за који постоји веровање да га је ,,Младој Босни“ обезбедио лично Драгутин Димитријевић-Апис. След догађаја након овог атентата одвео је свет у Први светски рат, који је и завршен такође на наш Видовдан, Версајским миром, 1919. године.

milosevic_hapsenje_2На Видовдан 2001., издајнички режим тадашње коалиције ДОС, изручио је Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Српска радикална странка се око многих унутрашњих, политичких, економских, културних, реформских и др. питања није слагала са Слободаном Милошевићем али је у одбрани националних интереса српског народа и покушаја спаса од фашистичког прогона након почетка рата у бившој Југославији била уз њега. Јавност Србије ћемо подсетити да је на сахрани Слободана Милошевића, опроштајно писмо које је испред наше странке написао председник, Др Војислав Шешељ (тада и сам утамничен у Хашком трибуналу) прочитао управо Александар Вучић, данашњи премијер који сада жели да мења свест народа и уводи протестантски дух.

slobina-sahrana

Дуго припремани нож у леђа Србији на територији Црне Горе, забоден је на Видовдан 2006., када је након отцепљења од тадашње заједничке државе са Србијом постала чланица Уједињених нација.

За овај кратки преглед, изабрали смо само најзначајније догађаје из своје историје, јер данашњи тренутак, у коме се налази наша преварена, осиромашена, понижена, ојађена, очајна Србија захтева да се ухвати морална, духовна и практична вертикала са слободарским духом Видовдана, проистеклим из горе наведених догађаја,

Очекујемо Вас на митингу Српске радикалне странке на коме ћемо отпочети, како смо симболично назвали – Видовданску буктињу!

С обзиром на то да су нам врата готово свих медија затворена, своје идеје, ставове и акције ћемо ширити као што се то ради са буктињом – њен пламен се преноси из руке у руку, на самом почетку, да би ватра на крају захватила велике површине.

Београд – Трг Републике – 28.06.2015. – 18h


Leave a comment

Радикали измамили 100 хиљада осмеха за непуних два сата – како?

Данашњи дан је сам по себи био прилично посебан за грађане Београда, грађане града који дочекује нове светске прваке у фудбалу млађе од 20 година. Мада, питање је како објаснити призор где на стотине руку извирују из аутомобила, и уз непрестано трубљење и еуфорију неколико сати ПРЕ него што је авион “Орлића” уопште и слетео на наш аеродром? 

Има ли то везе са њиховим доласком и зашто не?

Одговор је прост: Српска радикална странка. Видовдански митинг. Буђење Србије.

Наиме, данас је такође почела масовна акција промовисања овогодишњег видовданског скупа под називом “Видовданска буктиња српског радикализма” у организацији Савета за информисање и Савета за спорт и омладину СРС.

Млади радикали су данас истакли транспаренте на неколико надвожњака на Новом Београду, што једноставно није могло да прође без веома радосне и веселе реакције суграђана који су туда пролазили.

Три прста у ваздуху, сликање, трубе и осмех на стотине људи јесу плодови којима је уродила данашња акција, која је узгред само прва у низу.

А како је ово све изгледало, погледајте на следећим фотографијама: