РАДИКАЛИ ИНФО

Званични блог Српске радикалне странке


Leave a comment

Војислав Шешељ: Српска власт је непрекидно дволична

Западне политичаре и даље чека суд

61-годишњи српски политичар је недавно “избачен” из зидова Хашког трибунала. Шешељ је био у притвору у Шевенингену од 2003. године, где га је Хашки трибунал оптужио за финансирање, усмеравање и подршку српских добровољачких јединица и подстицања етничке мржње током ратова у Хрватској и бившој Босни и Херцеговини. Као резултат тога, ниjедна од 14 тачака оптужнице против Шешеља није успела да се докаже. Али, Шешељ је био затворен у притвору 12 година. Према судији Жан-Клод Антонетију, то је светски рекорд.

Најпопуларнији српски националиста се четири пута кандидовао за председника Републике Србије. У периоду 1998-2000, Војислав Шешељ је био потпредседник Републике Србије. Данас, он је и даље један од водећих српских политичара. Многи стручњаци га називају потенцијалним кандидатом за наредне председничке изборе. Ако Шешељ победи, Србија ће у потпуности заменити политику садашње владе. У ком правцу? Прочитајте у наставку у интервјуу.

Господине Шешељ, пре свега да Вам пожелим добродошлицу по повратку из Хага. Почео бих од Вашег Хашког пута. Пустили су Вас из Хага. У Русији постоји Комитет за одбрану др Војислава Шешеља. Такође, постоји и руски Комитет за одбрану генерала Ратка Младића. Да ли Вам је Република Српска или Србија помогла док сте били у Хагу, или сте сами са својим пријатељима и колегама изнели то бреме на леђима.

– Нису мене пустили из Хага, него су ме избацили. Најурили су ме јер сам им дозлогрдио. Тачно је да у Русији постоји Комитет за моју одбрану и тај Комитет ми је много помогао у пропагандном смислу, да би се за тај мој правни случај и борбу коју сам водио што више знало у јавности. Посебно у руској. Нити сам тражио неку помоћ од Републике Српске, нити сам је добио. Такође, нисам тражио никакву помоћ ни од Србије.

In article 12451d8cef
Какве су Ваше процене, шта ће бити са Вашим случајем у Хагу? Рекли сте да се нећете вратити у Хаг добровољно.

– То је сигурно, да се нећу вратити добровољно. Лично сматрам да сам победио убедљиво и уопште не размишљам о томе шта ће се даље дешавати. Шта год да они тамо одлуче, то мене више не интересује. Ако буду захтевали да се вратим назад, онда ћемо видети како ће Александар и Томислав Николић то да спроведу.

Може се десити и хапшење?

– Видећемо шта ће бити.

Русија, председник Путин и његова политика…

– Владимир Путин је препородио Русију. Русија је седамдесет и више година била под комунистичком диктатуром и то јој је нанело много штете на свим пољима. Када је пао комунизам, дошао је Јељцин који се улагивао западним силама и све што је радио, радио је на штету Русије и руског народа уопште. Долазак Владимира Путина на власт је означио велику прекретницу. Владимир Путин је препородио Русију, подигао је на ноге и Русија је опет јака и моћна као што је некада била.

Шешель в Гааге
Рат у Донбасу?

– Тај рат су изазвале западне силе, јер су водиле грчевиту борбу да спрече да Украјина успоставља тесне везе са Русијом, да се интегрише са Русијом у економском, политичком и војном смислу. Запад је хтео да користи Украјину као средство за манипулацију у борби против Русије и у покушају потискивања руских интереса. Међутим, народ Украјине то није дозвољавао, те је на изборима бирао проруску гарнитуру.

Тада је запад организовао пуч искористивши најгоре неонацисте са запада Украјине – следбенике украјинских квислинга из времена Другог светског рата који су служили Хитлеру. Изазвали су крвопролиће у Кијеву, отерали Јануковича са власти и успоставили своју диктатуру. То, руско становништво Украјине није могло мирно да поднесе. Углавном су били против тога, а негде су украјинске власти сурово гушиле сваки покушај отпора као на пример у Одеси. На истоку Украјине ситуација је била нешто другачија. Тамо су побуњеници били много успешнији и ставили су до знања централној власти у Кијеву да са њима нема шалае – да једноставно никада неће дозволити да Украјина буде средство за борбу против Русије, да неће дозволити да Украјина уђе у НАТО пакт. Успели су да од украјинске централне власти ослободе две веома важне провинције, скоро у потпуности – Луганску и Донецку област.

Како видите данашњи политички смер Србије, однопсно данашње политичко вођство? Шта Ви би променили у односу на данас?

– Данашње политичко вођство које персонификују Томислав Николић и Александар Вучић, некада је заступало проруску политику, док су били у Српској радикалној странци. После су се продали Западу, предали му се, и сада спроводе и антисрпску и антируску политику. Међутим, то покушавају да прикрију, па глуме да су пријатељи Русије, а желе у Европску унију, а има и наговештаја да желе и у НАТО пакт.

У бившој СР Југославији, многи западни политичари су осуђени на дугогодишње казне робије. Многи од њих су посетили Београд, Медлин Олбрајт, Жак Ширак, а последњи од њих, пре неколико дана је био и Тони Блер. У време НАТО агресије на СР Југославију он је изјавио да, “Рат против Срба није више само рат. То је рат између варварства и цивилизације”. Он је осуђен у Београду на 20 година затвора. Зашто он није ухапшен?  Да ли то значи да је правосудни систем у Србији поткопан?

– Србија већ 15 година нема никакав правосудни систем. Њега су докрајчили ДОС-манлије, а напредњаци сасвим уништили.  Судије суде по вољи извршне власти, а Вучић се додворава свим српским непријатељима, па међу њима и Тонију Блеру и на тај начин понижава Србију и српски народ.

Са правне тачке гледишта, то је била пресуда Окружног суда у Београду.

– Да. Суђено је у одсуству главним ратним злочинцима из агресорских земаља и они су добили по двадесет година робије. Онда је дошло до петооктобарског мафијашког пуча и ДОС-манлијски режим је укинуо те пресуде.

Да ли се онда треба наставити процес?

– Треба, јер ратни злочини не застаревају.

У Београду је одржан научни скуп под називом  “Пројекти после Јужног тока”. Руски излагачи, представници руских институција су изјавили да је Србија дволична. Једни државни руководиоци говоре једно, а други друго. Руски амбасадор, Александар Чепурин је истакао да Србија треба да дефинише шта хоће и да се одлучи.

– Српска власт је непрекидно дволична. То је тачно. На том скупу су била присутна три потпредседника СРС: Немања Шаровић, Бјелица Радета и Зоран Красић. Нисам још стигао да разговарам са њима о томе шта се дешавало на конференцији. У сваком случају, тачно је да је политика српског руководства, и ДОС-манлијског и напредњачког била дволична.

Вратио бих се на тему Хага. Србија је једина држава на свету, поред Републике Српске, која је испоручила комплетно војно и државно руководство Хагу. Како објашњавате то? Са друге стране Србија и Република Српска се понашају као да су ти људи, политички деловали, ратовали онако приватно, из приватних разлога, као да нису бранили своје земље или радили у интересу својих земаља?

– Издајнички режими у Србији и Републици Српској су предавали наше држављане, највише политичке, војне лидере, команданте и полијске официре Хашком трибуналу. То је је започео Зоран Ђинђић, а онда су настављале многе друге издајничке гарнитуре.

За крај разговора, господине Шешељ, ако Српска радикална странка, евентуално у сарадњи са неким другим странкама, поново буде у законодавним и изрвшним органима, шта ће се променити у односу на данашњу Србију?

– Надамо се да су могуће околности у којима би СРС сама освојила власт. Тада би у целости могли да остварујемо свој национални, политики, економски и социјални програм. У сваком случају, коалиције можемо правити само са проруским странкама, које су против уласка Србије у ЕУ, које су против уласка Србије у НАТО пакт и које су за интеграцију са Русијом. Само са таквим странкама можемо. Са странкама које су спремне да уђу у Царинску унију Русије, Белорусије, Казахстана и других пријатељских земаља, које су спремне да уђу у Евроазијску унију и које су спремне да Србију учлане у ОДКБ.

Вања Савићевић,

Восток


1 Comment

Интервју Војислав Шешељ за Геополитику: Србија је увек била земља слободе

seselj slika

Частан човек не мора да буде политички следбеник Војислава Шешеља да би се морално солидарисао са њиме.

Истински „сложный человек“ Србије, током дугогодишњег одсуства на другом бојишту Војислав Шешељ је несумњиво сазрео у импресивну фигуру изван и изнад свакодневних токова. У провинцијалној средини његова вишеслојност изазива општу пометњу, а простоту посебно збуњује. Са лакоћом виртуозног пијанисте, Шешељ ефикасно користи изражајне могућности широке клавијатуре. Под његовим вештим прстима одзвањају можда не увек најхармоничније, некипут ни најприкладније, али скоро без изузетка стимулативне и изазовне ноте.

Са спектром драматских дејстава од зарђале кашике до враголастог додељивања кловновских „диплома“ несретном председнику, па до маестралног наступа врхунског интелектуалца, кога је колега-председник судског Већа Антонети у судници Хашке инквизиције јавно почаствовао никада раније изреченим комплиментом да је „често запањен ерудицијом“ осамљеног оптуженика, Војислав Шешељ је улио нови смисао народној изреци „према свецу и тропар.“

Када јавност са одговарајућег растојања буде сагледавала укупни животни перформанс Војислава Шешеља вероватно ће се показати да је чак и у неким мање симпатичним епизодама, супротно тренутном утиску, он заправо пројављивао запањујућу истанчаност, бирајући за ту прилику ипак најприкладнији тропар.

Стефан Каргановић: Господине Шешељ добар дан, добро дошли. Хвала вам на времену које сте ми посветили. Да вам поставим неколико питања. Прво питање. Господине Шешељ, многи би се сложили да је Србија спала на ниске гране, и то не само у економском погледу, што је показатељ који изданци овог материјалног доба најчешће истичу. Ако делите ово становиште, посматрајући стање у којем се српски народ налази данас, поред материјалног шта би још издвојили као подручја његове посебне рањивости и угрожености?

Српски народ је у страшним проблемима тачно сто година и ти проблеми трају у континуитету, након победоносно завршених балканских ратова чекао нас је Први светски рат, па несрећа стварања југословенске државе, па Други светски рат, период комунистичке диктатуре скоро пола века, па период распада Југославије од 1990. до 2000. блокаде, санкције, грађански ратови и тако даље, који су тада вођени и период досманлијске поплаве од 2000. године на овамо која се наставља и под овим напредњачким режимом, дакле, суштински се ту ништа није променило.

Сустиже нас несрећа за несрећом. Те несреће нас уништавају. Тешка је веома економска ситуација, катастрофална. Међутим, код нас је духовна ситуација такође катастрофална. Кад кажем духовна ситуација мислим на све облике људског стваралаштва, на културу, на науку, на филозофију, на књижевност и тако даље. Све је то у тешком стању због ове свеопште пропасти која нам траје сто година. Наравно, људи кажу, из патње настају велика дела. Јесте, али ти који су у стању у патњи да напишу велика дела су појединци, изузеци, а пропада огроман број способних талената који би дошли до изражаја у иоле нормалнијим условима.

seselj hoda

Дакле, ти млади способни људи немају могућност да дођу до изражаја тамо где би они били најкориснији, где би дали најбоље резултате, него морају да се потуцају од немила до недрага, да би преживели. Култура нам је запуштена, образовање скоро уништено, деградирано у најмању руку, здравство нам је у добром стању што се тиче стручњака, али што се тиче медицинске опреме у лошем стању. И дешава нам се и то да огроман број лекара одлази из земље, незадовољан социјалним статусом и за наше лекаре, с обзиром да су добро образовани, влада права јагма на западу. Није им тешко, било где да оду.

То би била основна окосница садашњег стања и Србије и српског народа. Србија је поцепана, подељена, Србији су отели Косово и Метохију, Српску Крајину су Хрвати окупирали уз помоћ Американаца, Дејтонским споразумом Босна и Херцеговина је подељена на Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине тако што је претходно Републици Српској одузета трећина територије.

Црна Гора се уз помоћ западних сила такође отцепила, а српски народ се и даље непрекидно клевеће да је кривац за рат, да је кривац за разарања, да је кривац за кризу и тако даље. Све му је то наметнуто од стране западних сила. Ми смо били заморчад у једном великом историјском експерименту, а нас нападају што нас је снашла таква судбина коју нисмо могли да избегнемо.

Стефан Каргановић: Хвала. Господине Шешељ, распадом Совјетског Савеза и Југославије настале су многе геополитичке промене, праћене распарчавањем културно-историјског простора Руса и Срба на низ нових па и раније непостојећих држава. То пред та два народа поставља проблем цивилизацијског оквира за интегрисање под новим околностима, бар док се не стекну услови за васпостављање пуног политичког јединства. Председник Путин и званична Русија често користе израз „руски свет“ за интегративни концепт којем тренутно теже. Сматрате ли да би сличан појам „српског света“ на простору бивше Југославије, па и шире, био примерен и како би то могло функционисати?

Српски свет обухвата оно што би се могло назвати Великом Србијом а то су све српске земље, историјски, традиционално српске, етнички српске, културно српске. Међутим, ми Срби имамо и велику дијаспору у западној Европи, у прекоморским земљама, Сједињеним Државама, Канади, Аустралији највише.

vojislav seseljЈош увек ти наши интегративни фактори нису организовани систематизовано. Наша интеграција је спонтана и она се углавном одвија породичним линијама повезивања, заправо непрекидања породичних веза и Српска православна црква ту игра значајну улогу.

Јер тамо по Западу где су саграђене српске православне цркве народ има око нечега да се окупља. Тамо где нема цркве нема ни окупљања Срба као етничке групе. Српски свет је у ширем смислу исто што и руски свет.

Дакле, Русија кад говори о руском свету мисли на руски народ, али она никада није запостављала и Словене. А ми припадамо оној грани Словена која је ближа Русима, него на пример Пољаци, Чеси, Словенци и Хрвати. Срби, Бугари и Македонци су много ближи Русима и зато је наша тежња као политичке странке да се изборимо да Србија припада и руском свету у ширем смислу речи.

Дакле, ми би чували наш национални идентитет, наш државни суверенитет, територијални интегритет, али желимо што чвршћу повезаност и интеграцију са Русијом и то се једном добро изразио патријарх српски господин Иринеј да „привежемо наш српски чамац за велики руски брод у овим олујним временима“, јер ћемо тако лакше да опстанемо.

Стефан Каргановић: Хвала. Господине Шешељ, сви су чули ad nauseam понављање општих фраза о „бољем животу,“ отварању безбројних нових радних места и томе слично. Ако су такве изјаве реторичка Потемкинова села којима се политичари служе да би се домогли или задржали у власти, хајде да размишљамо стратешки и да се упитамо какве би циљеве требало поставити да би остварење оваквих обећања постало могуће.

Ваше инсистирање на преоријентацији државне политике према Царинској унији и сродним међународним установама пример је таквог стратешки замишљеног циља. Али, још боље, хајде да размишљамо не само стратешки, него визионарски. Каква је ваша визија за Србију? На каквим духовним темељима и друштвеним начелима би требало да буде изграђена Србија коју ви желите?

Србија је одувек била земља слободе и увек је својом слободом предњачила у односу на окружење. Србија треба да остане земља слободе, земља демократије и то парламентарне демократије, земља грађанске равноправности, земља националне равноправности, али и земља у којој се духовни просперитет сматра подједнако важним као и економски просперитет, где политичка будућност почива на колективној свести народа која се не сме запостављати ни једног момента.

Та српска национална колективна свест заправо нас је одржала и у најтежим историјским тренуцима пре више векова. Друго, ми морамо да се ослањамо и на сопствене снаге. Наш је проблем што Србија нема власт која је одговорна искључиво своме народу. Што нама Запад диктира шта да радимо у сфери економије, шта да радимо у сфери социјалне политике, шта да радимо у сфери културе. Нас би Запад да преобликује по неком свом аршину. И морамо то избећи по сваку цену.

Претходни досманлијски режим отворио је широм српске границе за робу из Европске уније на коју се не плаћа царина. Наплата царине је у протеклих неколико година сведена са око 800 милиона евра годишње на неких свега 200 милиона евра. Значи сведена је на једну четвртину. Али није то наш највећи губитак, тих 600 милиона евра. Наш највећи губитак је то што због неконтролисаног улаза западне робе пропада домаћа производња, јер ако западне земље дају огромне субвенције својим пољопривредним произвођачима како наш сељак да се с њима такмичи. Он је туђин и на сопственом тржишту.

Режими пре овога па и овај су се бусали у прса неким важним привредним пројектима, а они су у ствари плаћали странце да дођу овде и да глуме да су нам обновили производњу у некој грани. Те паре што су дате странцима да су дате нашим радницима они би се много боље снашли и углавном би остваривали профит бавећи се оним за шта су способни и за шта су спремни да се баве. То вам је само неколико показатеља како је наше стање сада заиста очајно, а власт нема одговора на то, власт је прибегла смањењу плата и пензија, а то је нешто најгоре. Да су укинули све агенције у овој земљи, осим можда две, три, уштедели би 800 милиона евра, а смањивањем пензија уштедели су 600 милиона евра.

Морали би да скинемо све те невладине организације са државног буџета. Ако су невладине нека буду невладине у правом смислу речи. Како може влада да финансира невладине организације? Државна бирократија, она јача и даље. Страначки кадрови се запошљавају по сваку цену. И обећавали су да ће донети закон о платним разредима. Нису га донели, нису у стању да га донесу. А морали би да донесу и закон о запошљавању у државним органима и органима локалне самоуправе.

vojislav seselj rsk

Па да се законом пропише квота која ће важити, на пример, за одређене општине са толиким бројем становништва. Са таквим економским развојем, са толиком територијом, може да има толико и толико чиновника. Још нема ниједне владе која би то била у стању да осмисли. Она која то буде у стању да осмисли оствариће успех, а овако идемо само на преливање из шупљега у празно што би наш народ рекао.

Стефан Каргановић: Хана Арент је предложила чувену синтагму о „баналности зла“ као приступ за боље поимање несамерљиве несреће која је током Другог светског рата задесила њен народ. Сматрате ли да би имало смисла разматрати историјску пошаст која Србе прати кроз векове, све до данашњих дана, као – баналност издаје?

„Баналност зла“ Хана Арент је детаљно објаснила и протумачила у свом капиталном делу „Ахмајн у Израелу“. То сам дело читао још пре неких више од 30 година. То је студија на 700 страна. Она показује пре свега како је један мали, незапажени човек могао да израсте у великог злочинца у одређеној ситуацији. Ми Срби се такође суочавамо са баналношћу зла. Највеће зло које је за нас вековима банално је ватиканско зло, ватикански насртај на српски народ, ватикански покушај да се Срби као народ униште, физички да се истребе или да им се укине национална свест, да се претворе у нешто што они нису.

vatikan djavoИ на једном и на другом плану Ватикан је имао велике успехе, али није до краја успео, јер још постојимо. Ватикан је крив за све српске жртве у Другом светском рату на подручју Независне државе Хрватске. Ватикан је непосредно учествовао у тим злочинима. Ватикан је крив и за овај рат који се десио деведесетих година. Папа је први признао независност Хрватске уз наравно, сарадњу Немачке. И сад смо опет изложени тим насртајима и чекамо чак и то да римски папа архизлочинца Алојзија Степинца прогласи за свеца.

Стефан Каргановић: Господине Шешељ, политика се може схватати као безобзирна борба за власт и пљачка општих добара, као освајање плена. То је дефиниција блиска представама наших савременика. Али политика би се такође могла одредити и као несебична служба општем добру. У овом другом смислу, по вашем мишљењу, која су превасходно својства што би требало да одликују политичког човека или, ако не звучи превише претенциозно – државника?

На основу те две дефиниције политике које сте изложили људи се могу поделити на политичке звери и политичке делатнике, одане свом народу, одане грађанима који се жртвују да би постигли бољитак у свим сферама друштвеног живота. Политичке звери су разбојници и ми имамо мноштво разбојника у политичкој сфери. Сви наши режими од 2000. године су били разбојнички. Не могу ја да оправдавам ни онај режим од 1990. до 2000. године, али по свом разбојништву далеко заостаје за овим садашњим.

Комунистички режим је био разбојнички, па и режим диктатуре краља Александра такође је био разбојнички. Ми, заправо немамо периоде демократског просперитета у Србији, једини трачак демократије била је Радикална странка крајем 19. и почетком 20. века. Али ни она није била у стању да демократију развије до свих њених могућности. Да ли ће наша генерација или генерације које непосредно за нама долазе то бити у стању неизвесно је, ми се надамо да хоће. Ми се боримо да се то постигне, али унапред нам нико не може гарантовати успех.

srbi oko gusliСтефан Каргановић: Господине Шешељ, многи сматрају да је у овом тренутку када разговарамо српски народ обузео дух Танатоса. Ово запажање могло би се изразити и у нешто оштријем облику. Наиме, појавиле су се сумње да су на нивоу колективне психе Срби изгубили не само вољу за живот већ и свест о томе да је борба за опстанак целине нешто заиста вредно труда и жртве сваког појединца. Ви сте у Хагу доказали да сте задржали ту свест и да сте посвећени вредностима за које сте спремни да жртвујете све. Имате ли осећај да у редовима народа из којег потичете, мимо појединаца, постоји критична маса која слично размишља?

Ја мислим да та критична маса постоји, убеђен сам у то, верујем у то и надам се да ће се она у најскорије време показати. Јер није ово најтежа ситуација у којој се кроз историју нашао српски народ, па је савладао и та претходна искушења и победио. Победићемо и ово само морамо јасно, децидно сагледати проблем и онда употребити све своје снаге да проблем решимо.

Стефан Каргановић: Ваша принципијелна позиција у односу на Сребреницу већ дуго времена је јасна: тамо се догодио злочин над ратним заробљеницима, ви га осуђујете, али то није геноцид. То је сасвим респектабилна и одбранљива теза, слагао се неко са тиме или не. Међутим, сасвим недавно ви сте, чини се, пребацили ову расправу на једну нову и врло деликатну раван када сте изјавили да је Сребреница „кључна српска компромитација,“ што би могло да зазвучи узнемирујуће слично мантри кругова којима ви нисте наклоњени, нити они вама. Кључну улогу у извршењу злочина играла је једна мистериозна, мултинационална јединица (алудирам на Десети диверзантски одред) усред грађанског рата који је текао по етничкој основи. Припадник и јавна персонификација те јединице, Дражен Ердемовић, сведок-сарадник Хашког тужилаштва, није Србин. За чији рачун је та јединица деловала ни после скоро две деценије није разјашњено, а никакве везе између извршиоца и војних и политичких структура Републике Српске нису откривене. По пресуди Међународног суда правде, држава Србија не сноси одговорност за догађаје у јулу 1995. У светлу ових чињеница, господине Шешељ, желите ли да искористите прилику да прецизирате факторе на овом подручју и у свету које Сребреница стварно компромитује?

У Сребреници се десио злочин и бесмислено је да тај злочин оспоравам. Ми Срби, као народ који држи до части и образа морамо јасно да кажемо – злочин су извршили припадници српског народа. Ти припадници српског народа су злочинци и они треба да буду кажњени.

srebrenica_istorijski_projekatНажалост, српски судови су закаснили са њиховим кажњавањем. Али, тај злочин је споља Србима подметнут. Западне обавештајне службе, предњачила је међу њима Француска, по мојим информацијама, које сам и у Хагу износио, су то све организовале.

Оне су нашле неколико Срба при врху војне хијерархије, не сам врх, али при врху, који су инструментализовани, који су вероватно богато плаћени да то ураде. А није тешко било наћи извршиоце на терену међу људима који су ојађени, којима су претходно муслимани побили њихове најближе, који су имали личну жељу за осветом. Али кључну улогу је одиграо тај Десети диверзантски одред. У Хашком трибуналу, само једном припаднику је суђено, који је учествовао у убиству стотињак муслимана и добио пет година затвора. А он је кориштен као лажни сведок да би се судило другима. У Хагу су потпуно невини људи, који никакве везе са Сребреницом немају, осуђени на високе затворске казне. Сребреница је смишљена да би се тешко компромитовао српски народ. И нажалост та компромитација је успела.

Сребреница је смишљена да би се добио повод за жестоко бомбардовање целе Републике Српске и за организовање хрватскомуслиманске офанзиве под туторством западних савезника на територију Републике Српске. Све је, дакле, урађено споља, а ми нисмо били довољно опрезни и кад се нешто десило нисмо имали снаге да то све расветлимо.

seselj mediji

Стефан Каргановић: Када сте потпуно сами, када никоме не држите говоре и не морате да објашњавате политичка становишта или начела ваше идеологије, сагледавајући своје животно дело и још увек неостварене задатке, у свега неколико речи, који су морални генератори ваше акције?

Па ја бих рекао национална свест пре свега и оно што су елементарне српске карактеристике кроз векове, карактеристике српског народа, то је борба за правду, за слободу, за истину. Али и вера, љубав и нада. Дакле, то је оно што чини српски народ, што га често разликује од других народа и због чега сам поносан што сам Србин.

Последње питање: верујете ли у вечну димензију човековог призвања, и у том случају како је себи представљате?

Па човек се, од кад је настао, призива. Призива се памети, призива се интелигенцији, призива се култури, цивилизацији, али се призива Богу пре свега, творцу. Различите друштвене заједнице на различит начин призвивају Бога, али је Бог исконска потреба човека. А човек је и најбољи доказ да Бог заиста постоји. Шта је то Бог? Бог је космичка универзална правда, Бог је апсолутна истина, Бог је слобода, Бог је понос, Бог је достојанство. Човеков је задатак да се изграђује тако да што више опонаша Бога у свим тим духовним вредностима, у свим интелектуалним вредностима, по свим стваралачким вредностима. Неће човек никад постати Бог, али му је задатак да се све више труди да буде што више налик Богу.

(Геополитика)


1 Comment

Дужа верзија Шешељевог интервјуа за “Новости” 31.12.14

1912410_1029771970373323_5434660737404567514_n1. Шта је по вама државни приоритет у наредној години?

-Приоритети Србије су нова економска политика у чијој је основи ломљење кичме увозничком лобију и обнова домаће производње, неселективна борба против криминала и корупције, прекид европских интеграција и понижења и окретање Србије искреној и тесној сарадњи са Руском Федерацијом и одбрана Косова и Метохије.

2. Хоће ли грађани живети боље током 2015.?

-Економска ситуација у Србији је очајна и неће се поправити све док се не почне спроводити наша економска политика. Циљ те политике је заштита српског тржишта од прекомерног увоза стране робе, стриктна царинска контрола и слом увозничког лобија у Србији. ММФ није дошао с идејом да укинемо агенције које као крвопије исисавају 850 милиона евра из буџета, већ са захтевом да се смање плате и пензије. Садашњи режим је вазални у односу на ММФ, Светску банку, ЕУ и пуки је инструмент против сопственог народа.

3. Шта ће нам бити највећи спољнополитички изазови – одбрана косова, пут у ЕУ, односи с Русијом?

-Улазак у Европску унију био би пропаст за Србију и за цели српски народ. СРС се залаже за ослањање на Русију у спољној политици Србије. Само са рационалном, промишљеном политиком, која ће бити усмерена у правцу интеграција и сарадње са Русијом и другим пријатељским државама Србија може очекивати економски просперитет и војну безбедност. Руска Федерација је и наш главни савезник у одбрани Косова и Метохије. Запад је Николића и Вучића довео на власт да би признали независно Косово, што су кроз Брислеске споразуме и учинили.

4. Очекујете ли реконструкцију Владе или ванредне изборе?

-Реконструкција Владе је само блеф врхунског медијског манипулатора Александра Вучића. Његова победа на изборима темељи се на лажним обећањима о новим радним местима и бољем животу уместо чега је смањио и плате и пензије. Борбе против криминала и корупције нема ако је селективна. Главни актери најгорих афера су у врху државе, то су први сарадници премијера Ивица Дачић, Игор Мировић и Маја Гојковић.

5. Шта бисте грађаним а шта политичким ривалима пожелели за Нову годину?

-Грађанима Србије желим добро здравље, слогу и љубав у породици. Политичким ривалима поручујем да се одрекну шарене лаже о бољем животу у ЕУ, прекину европске интеграције и окрену се ка Истоку и братској Русији.

Извор: Интервју дат листу “Вечерње Новости”


2 Comments

Интервју Војислава Шешеља за Наше Новине: Како сам се разишао са Томом и Вучићем

nase novine naslovna

У свом првом интервјуу за српске медије по повратку из Хага Војислав Шешељ каже да га 12 година притвора није променило, да и даље сања границу Карлобаг-Карловац-Вировитица, те први пут јавно говори о томе како је изгледао распад Српске радикалне странке и буран растанак са Николићем и Вучићем.

За почетак, на питање како му данас Србија изгледа након толико година, каже:

– У горем је стању него што је била, осећају се социјала, беда, сиромаштво и некакво безнађе код народа. То ми прво упада у очи. Променила се и политичка сцена, цензус су прешле само партије које су за ЕУ, а пре само шест година СРС и ДСС су имали скоро пола столица у Скупштини.

Јесу ли националне партије биле лоше или се народ променио?

– Десило се нешто што се и могло очекивати. Народ је сувише био ојађен, разочаран. Досманлије су представљале велику обману и то су људи схватили. Те 2012. гласали су за напредњаке, мислећи да они доносе неку наду. Али напредњаци још увек владају на основу те лажне наде коју су посејали. Владају обећањима и медијским манипулацијама. Ниједан економски проблем нису решили, а замајавају народ, сваки дан неко гостује, обећава отварање фабрика итд.Али тај исти народ је за СНС гласао и 2014, кад је постало јасно да су за ЕУ…- Зато што је Вучић почео да хапси тајкуне, обећавао борбу против криминала… Али већ се осећа разочарање. Избори су били почетком године, а ево народ је већ разочаран. Зашто Вучић није рекао пред изборе: “Смањићемо плате и пензије”, него је причао да ће се боље живети. Лако је водити економску политику на народној грбачи. Повећај порезе, смањи плате, пензије, каква је то економска политика?

А какву бисте ви економску политику водили?

– Прво бих уништио увознички лоби, који је најбогатији у Србији и који је највише допринео кризи. Свим увозничким фирмама сваки дан бих слао инспекцију. Не бих забрањивао увоз, али бих уводио царине. Колике царине нама у другим земљама, толике и ми њима. Још је Тадићев режим укинуо царине за робу из ЕУ: они нама наплаћују, а ми њима не и то се зове ССП. Шта ће нама оволика роба из ЕУ, из Хрватске нас запљускују пољопривредним производима, млеком. Нама пољопривреда пропада, а они се богате. Ево сад Пољаци не могу у Русију да извозе јабуке па затрпали Србију.
seselj  novi sad

Што се тиче спољне политике, кажете да бисте Србију придружили Русији. Како то мислите да изведете?

– Немојте ме погрешно схватити, желим да ми сачувамо национални и државни индивидуалитет, место у УН, а све остало да интегришемо. Шта ће нам 50 или 100 амбасада у свету кад можемо имати десетак, а остале послове обављати преко руских. Дакле, свуда можемо постићи уштеде.

Борићу се за границу Карлобаг-Карловац-Вировитица

Да ли је стари програм СРС-а у оптицају или сте се мало модернизовали? Да ли ћете и даље заговарати границу Карлобаг-Карловац-Вировитица?

– Наравно, ми се не мењамо. Ми то можда нећемо успети да реализујемо, али можда хоће наши унуци, праунуци. Нама је то циљ, а кад ће он бити остварен и како, то не можемо да предвидимо, још нису сазреле околности. Па ни 80-их нико није могао да предвиди да ће се све ово издешавати, па ето…

Дакле, остајете при оној мапи “велике Србије”, са Босном, хрватским острвима…?

– Зашто бисмо одустајали од онога што је српско и одакле су Срби протерани?

Зар то не би било губљење индивидуалитета о коме причате?

– Нипошто, то само значи да би они за нас обављали неке конзуларне послове. Што се тиче спољне политике, она би се усаглашавала са Русијом, као што усаглашавају Белорусија, Казахстан и још неке земље.
radikali

Један од коментара на ваше пуштање је био и да вас је Запад послао да загорчате живот Вучићу. Је л’ се осећате као марионета?

– Ви знате колики је идиот Александар Вулин, што бих ја коментарисао његове изјаве? Дакле, природно је стање кад сам ја у затвору. Ако случајно нисам у затвору, одмах је реч о некој завери, је ли то?! У притвору сам 12 година и сад је моје пуштање завера. А кад Вулин постане министар, то није никаква завера. У којој би дршави на свету Вулин могао да буде министар? Или Ивица Дачић, и њему је нешто сумњиво. Дачић, који је издао Милошевића, преокренуо своју партију за 180 степени, који је умешан у афере, сад је њему сумњиво откуд ја овде. И кад сам ја био нечији инструмент?

На страну Вулинове изјаве, да ли се и вама чини да Брисел и Вашингтон притискају Србију због Русије?

– Не, него Вучић унапред плаче, као њему је тешко, жртвује се за народ. Јасно му је да без Русије не може економски да опстане, а с друге стране ипак безобразно спроводи неке ставове. Неколико пута већ Вучић и Николић дају изјаве да они признају Крим као саставни део Украјине. С једне стране траже да Русија штити наш територијални интегритет и Косово, а с друге доводе у питање територијални интегритет Русије.

Па добро, ту се ради о поштовању принципа међународног права. Не можемо признати Крим као део Русије, а тражити да други признају Косово као део Србије…

– Нису они ту да раде по принципу међународног права него да воде националну политику. Па они и не знају шта је међународно право. Ајде, Вучић се можда и разуме, али Николић нема појма. Русија има огромно стрпљење, па прећуткује то, али ни то није безгранично. У једном тренутку ће рећи: “Ко сте ви да доводите у питање наш територијални интегритет, наш Устав?” На крају, коме су принципи међународног права нешто донели? Стално смо се на њих позивали и видите где смо. Сад имамо једну силу заштитницу која се дигла, није нас заборавила као пријатеље, хоће да нам помогне. Треба се уз њу сврстати. Што је рекао патријарх Иринеј: “Привежимо наш мали српски чамац уз велики руски брод, па ћемо лакше савладати све олује на узбурканом мору.” Добро, ово последње сам ја мало додао (смех).

Зна~и, не мислите да Србија мо`е да опстане балансирају}и изме|у Запада и Истока?

– Најглупља изјава коју сам у последње време чуо је она Томислава Николића, који се јавно похвалио да наставља Титову политику. Ћетнички војвода, а своју жену је послао на сахрану Јованке Броз. Смешно.

[то сте толико навалили на Николи}а? Толике вам је године био заменик, па вам није сметало {то нема диплому!

– Мени ни сад не смета што он нема дипломе. Мени смета што он има вишак диплома које није заслужио. Што је проневерама дошао до диплома. Корупцијом. Како то Вучић може да води борбу против корупције кад не отвара питања Томе Николича?
seselj miting

А како вам то није сметало пре, него сте се сад сетили?

– Зашто би ми то сметало? Прво, Николић је имао политичког талента, морате признати. Друго, он се шлифовао кроз СРС, савладао је ту идеологију. Био је позитивна појава док се држао те идеологије. Оног тренутка кад ју је напустио, он се нашао као сом који се праћака на асфалту. А шта сом ради ван свог природног окружења? Почиње да убрзано дише док не издахне.Ипак, захваљујући његовој победи на председничким изборима СНС је дошао на власт.

Да ли вам је понекад жао што се СРС распао?

– СРС ће ускоро бити обновљен. И ускоро ће поново бити најјача политичка партија у Србији. А што се тиче доласка на власт Николића и Вучића, ту је најзаслужнији Борис Тадић. Веће будале на српској политичкој сцени од 2000. наовамо од Тадића није било. Зашто је он будала? Умешале су западне амбасаде своје прсте, врбовале су Николића и Вучића, у то нема сумње. Али главни координатор тих активности у Србији био је Борис Тадић. Он их је подстицао на пуч. Поткупљивао их је, пре свега Николића. Он је ангажовао Мишковића да их финансијски подупире. И не само њега него и \ор|а Ницови}а и многе друге бизнисмене.

Николић је изјавио да је разлог његовог одласка из СРС-а тај што сте тражили да Коштуница буде кандидат за премијера…

– То није истина. Он је издао раније, а ја сам сазнао да је отпадник, па нисам желео да га промовишем на место одакле би још више материјализовао своју издају.

Што сте ћутали, што га нисте сменили?

– Нисам зато што још није сазрела прилика да се с њим обрачунам. Још 2007. у ћелији сам читао његов интервју за сарајевске “Дане”, са огромним насловом “Хоћу да будем српски Санадер”. Он се ту декларисао. А глумио је да је и даље радикал. Па не мислите ваљда да је он лукавији, интелигентнији и политички способнији од мене, да је могао да ме обмане? Кад сам се уверио да је издајник, дошао сам на идеју да понудимо Коштуници да буде премијер. Позвао сам Косту ^аво{ког да разговара са Коштуницом и да се о томе договоримо. Зашто? Зато што би била пропаст да један већ врбован издајник постане премијер. А и за Вучића сам имао доказе да је издајник.
seselj masa skup

Каква је Николићева реакција била? Да ли вас је звао да пита зашто Коштуница, а не он?

– Он је био ван себе једно време, после ми је долазио у Хаг са Тодоровићем. Имао сам довољно аргумената да га убедим да не би било паметно да буде премијер. Рекао сам му да ће из целога света да воде кампању да је овакав и онакав, да му то не треба! А да је Коштуница био изабраник западних сила, да њега неће тако напасти. То га је бар привидно примирило. А ја сам у то време знао да је Коштуница напустио своје западне савезнике и да се приклонио Русији. За мене је то био доказ да неће издати. А Тома на функцији председника републичке скупштине не би неку штету могао да направи. Али те 2008. ствари су се мало убрзале и морало је доћи до обрачуна. И у том обрачуну ја сам био вештији. На седници председничког колегијума СРС-а Николић је остао усамљен. И Вучић и Мировић и други који су сада с њим гласали су против њега.

Шта се дешавало са Вучићем, јесте ли били у контакту са њим?

– Александар Вучић је мени у Хаг доносио доказе о Томиној издаји. Али Вучић ме је потцењивао. Он је мислио да сам је толико глуп да се залепим за те информације, а да не видим шта он сам ради. Вучић је с једне стране хушкао Николића да крене у издају, а с друге стране мени подносио доказе шта је све Тома урадио на плану издаје. Па ми је чак доносио у Хаг фотографије тог Томиног чардака у Бајчетини, ни на небу ни на земљи. И прислушкиване телефонске разговоре Томислава Николића и Бориса Тадић}. Вучић је тада био купио неки апарат који је коштао 35.000 евра, с којим је могао све да нас прислушкује. И онда он сними те разговоре, стави на папир, донесе мени.

Што сте чекали толико дуго да то кажете? Данас ће људи ове речи протумачити као ваш покушај да их посвађате.

– Чекао сам погодан моменат. И шта имам ја њих да свађам? Па највећи конфликт на политичкој сцени Србије данас је онај између Николића и Вучића, то сви знају. А шта је Вучић хтео? Хтео је да ја у политичком смислу сломим врат Томи, а да он дође на место заменика председника. Одмах сам схватио да би то за СРС и мене било погубно. Јер много је теже сломити врат Вучићу него Николићу.

Шта се даље десило, како је на крају пукла тиква?

– Бирао сам моменат за ударац. То је било онда кад је Тома Николић хтео да гласа за Споразум о стабилизацији и придруживању. Било је окупљено најуже руководство странке, а ја сам се јавио телефоном и предложио да се гласа против. И сви су то прихватили. А онда је Николић на своју руку разговарао са \ели}ем да прихвати неке амандмане, па изашао за скупштинску говорницу и рекао да ћемо гласати за.

Без вашег знања?

– Да. Ја то гледам на ТВ преносу и то вече закажем председнички колегијум. Томислав Николић није дошао и сви гласају за мој предлог да се то не прихвати. Гласао је накнадно и Николић, истина невољно. На следећој седници колегијума расправљали смо о томе и Тома је опет остао усамљен, после чега демонстративно подноси оставку. Он је очекивао да ћу га ја молити да остане, а ја сам рекао: “Добро, то је твоје право” и предложио да Драган Тодоровић преузме моја председничка задужења.
seselj govori

Што не Вучић, ако кажете да се већ толико наметао за заменика?

– Покушавам то да вам објасним. Неки су покушали да утичу на мене да преиспитамо Томину оставку. Ја то онда изведем на следећи начин, рачунајући на Томину сујету. Питам га: “Томо, је л’ ти остајеш при оставци?” Он каже да остаје јер би испало смешно да каже: “Ево, повлачим.” Онда Вучићу наредим да изда саопштење као генерални секретар да са жаљењем СРС обавештава јавност да је Николић дао оставку на своје страначке функције и да му захваљујемо на досадашњем раду итд. Сутрадан нема саопштења. Зовем Вучића, питам што није издато саопштење, каже ми да су се договорили да то одложе до понедељка, да санирају штету. Кажем: “Ко сте ви да се договарате? Или издај саопштење или ћемо издати саопштење о теби!” И Вучић је издао саопштење. Онда је нестао. Нема га. Николић у понедељак формира нову посланичку групу од својих присталица.

Одмах смо заказали Отаџбинску управу на којој су из странке избачени Тома и сви они који су ушли у ту одметничку групу. А Вучић се није појављивао. Он је мислио да странка не може без њега. Кад се коначно појавио на комитету за моју одбрану, ја га упитам: “А где си ти, Вучићу?” Каже: “Ја сам на бранику странке.” Па како те нема толико дана? Тодоровић је убеђивао Вучића да остане у странци, а овај је постављао питање функције заменика председника. Тодоровић му је рекао да ће му радо уступити функцију само да се договоре са мном. Кад ме је Тодоровић звао, рекао сам да обустави све, да је ово шанса да се и њега отарасимо. Вучић на функцији заменика председника странке је био много већа опасност него Николић. Вучић не би никад ушао у отворену конфротацију са мном, али би постепено преузимао ингеренције, отарасио би се свих људи који му сметају и онда бих ја испао као сом на асфалту.

Помињете некакве доказе о Вучићевој издаји…

– Да, имао сам их још 2004, кад се Вучић тајно састао са Адамовицем, америчким дипломатом, блиским ЦИА, који је за Американце обављао те закулисне послове. Кад се састао с њим, мени је све било јасно.

Па што сте га пустили да “ровари” још четири године?

– Па остао је, знате, нисам ни ја мутав. Нисам главосеча, ја чекам да ствари сазру, да их могу поткрепити аргументима, а не да ми он прича: “Случајно се с њим срео, нисам могао избећи.” Ја чекам да се деси нешто. Да имам јаке аргументе.

Да ли сте се покајали што нисте задржали Вучића?

– Не, не. Пазите, СРС је сад тешко рањен, али је преживео и опоравиће се. А да нисам тако поступио, Вучић би отео целу странку. И променио идеологију. Он би знао да промени идеологију, Томислав Николић без наше идеологије не зна ништа.

Јесте ли ипак бар мало поносни што су данас два човека која сте ви кадрирали водећи људи државе?

– Како могу бити поносан, ја сам ојађен што су ме издали људи који су ми били најближи сарадници, у чије сам политичко уздизање уложио много, јер сам мислио да је то за добробит странке и Србије. То је за мене болна рана. Морам то пред нацијом да признам.
Ђинђић је био мали Хитлер из нашег сокака

Многи су били изненађени, а неки и згрожени чињеницом да вам је мртав човек Зоран Ђинђић био прва мисао и мета по повратку из Хага?

– То није истина. Погледајте мало боље снимак моје прве конференције.

Мислим на интервју који сте дали у авиону?

– То у авиону није био интервју већ снимак мобилним за који нисам ни знао да снимају. Шта ћете, напредовала технологија откако сам отишао. Човек мора да води рачуна шта каже (смех).

Шта вас тера да и даље толико мрзите човека који вам више није и не може бити политички опонент?

– Нисам ја љут и не мрзим никога. На новинарско инсистирање да кажем да ли се кајем што сам се радовао када је убијен Ђинђић, рекао сам да се не кајем. Био сам искрен. Ја сам се радовао 2003. године, а не сада. А образложио сам и зашто сам се радовао, јер и даље мислим да је Ђинђић велики издајник свог народа због кога је Србија испаштала. Па пре 11 година се томе радовао цео СРС, радовали су се и Тома и Вучић па сад неће то да признају, него се извињавају његовој удовици. Мени смешно делује када Вучић на годишњицу Ђинђићеве смрти одаје почаст на згради Владе.

Да ли говорите тако јер Ђинђића кривите за оно што вам се десило?

– Није то код мене превагнуло. Мада је он највише инсистирао да одем у Хаг. Није само он, ту су и Човић, Јовановић, Батић, Свилановић и још неки… Они су на томе инсистирали у сусретима са страним дипломатама.

Да ли вам се некад чини да сте Ђинђић и ви били жртве исте политике? И он је страдао када је почео да прича о подели Косова, специјалним везама са РС…

– То није тачно. Он је страдао јер су се поделили они који су га довели на власт. Он је хтео део да задржи уза се, а део да похапси. Мислим на мафију. У политичком смислу, он је потпуни негативац. Не вређам га, то је историјска оцена. И сад неко пита зашто сам се радовао? Зашто се цело човечанство радовало кад је Хитлер био мртав?!

– Добро, не можемо баш да поредимо Хитлера и Ђинђића, али у сушшини је то то. Он је један мали Хитлер из нашег сокака. Питајте информбироовце како су се радовали кад је Јова Капичић умро.

Ђинђић вас није тукао на Голом отоку.

– Али ја полазим од тога шта је Ђинђић урадио када је реч о интересу српског народа. Он је јавно призивао бомбардовање када је 1999. побегао из Србије. За мене је Ђинђић завршена прича, али кад ме неко пита, изнесем свој став. Па нисте ваљда очекивали да кажем да ми је чао? Износим вам како стоје ствари. Ја сам једини српски политичар који је у целости објавио свој полицијски досије. Има тамо много ствари које мени не иду у прилог, али што да прикривам, то је важно за историју…

Нисам се покајао због одласка у Хаг

Да ли сте се покајали што се добровољно отишли у Хаг, због чега сте пропатили и ви и ваша породица, а без видљивог резултата?

-Не, не кајем се нимало. Нисам се плашио и није ми криво што сам тамо отишао. Јер ја сам тамо водио битку, националну и страначку. Ја сам победио. Да ништа друго нисам у животу урадио, ово сам допринео српском народу.
Нисам никога преварио, политиком ћу да лечим метастазе

Људи су били изненађени када сте по изласку из авиона рекли да вам здравствено стање, због кога сте и пуштени из Хага, и није тако тешко, те да ће вам оно бити у другом, а политика у првом плану. Не мислите да је то превара?

– А кога сам ја то преварио?

Па рецимо мене и све оне људе који су ових година писали и апеловали да вас због нарушеног здравља пусте да се браните са слободе.

– Нисам пуштен ни на чије инсистирање. Пуштен сам јер Хаг није знао шта да ради са мном. Кад су ме пустили, овде је неко рекао да сам пуштен да некога угрозим. Кога? Министарску позицију Александра Вулина?!

Поднећу оставку ако на изборима не пређемо цензус

Како коментаришете збивања у ДСС-у, Коштуничину оставку?

– Не знам шта се тамо десило, нисам са њим разговарао о мотивима. Очито је да је неко са стране умешао прсте. А ја сам убеђен да је Вучић организовао довођење Санде Рашковић Ивић на чело те странке
DSCF0537

Хоћете ли поднети оставку ако на изборима не пређете цензус?

– Сигурно да хоћу, али не очекујете ваљда да нећемо прећи цензус?

Шта је онда права истина о вашем здравственом стању?

– Моје здравствено стање је озбиљно, али није безнадежно. Јутрос сам почео систематске (интервју рађен у понедељак), прегледао ме је тим лекара са доктором Бојићем на челу. Радим дијагностику, имам два канцера на јетри, нису велики и на таквом су месту да могу бити оперисани. Сад се прегледам да видим да ли можда има још нешто. Треба да се види да ли ћу ићи на хемиотерапију или ће бити операција. Шта год да буде, паузираћу два-три дана. Тако сам и у Хагу. Нисам неко ко може месец дана да лежи у кревету.

Ако вам лекари кажу да баталите политику због здравља, хоћете ли их послушати?

– Који лекар сме то да ми каже? Па за мене је политика еликсир младости. Бављење оним што највише волим помаже мом оздрављењу. Док могу да се борим, мој живот има смисла.

Да ли и ваша породица то мисли?

– Они ме подржавају увек, свих ових 12 година, па и сада. Нико ми то неће рећи јер знају да би било контрапродуктивно.

Мој син неће имати повластице у СРС-у

Ових дана свугде са вама иде син Александар, који се већ ангажовао у политичким водама. Спремате наследника?

– Александар је добар студент, уписао је трећу годину Правног. Изабран је у мом одсуству за председника Општинског одбора СРС-а Земун. Али у странци неће имати привилегија док сам ја жив. Ни он ни остали синови. Ко жели да се бави политиком, мора да прође тај пут оспособљавања. Не можете се бавити политиком као Батић или Чеда, а да нисте ниједну књигу озбиљну прочитали.

Немам проблем са “усташком курвом”,већ са Николићем

Изгледа да не одустајете ни од реторике коју сте упражњавали 90-их. Ових дана смо опет чули изразе “усташка курва”, “страни плаћеници”…?

– Па како да не кажем кад је Марија Црнобори то била. Била је активисткиња усташке младежи, има књига о томе вађег колеге Пере Златара, он ми је извор. А он пише да је била сарадник усташке надзорне слушбе, цинкарила је своје колеге, била је љубавница усташког генерала Мешкова, који је био вереник Павелићеве ћерке. Њега су стрељали, а хтели су и њу. А онда су одлучили да то не учине због њене лепоте.

Мислите да та реторика пали код данашњих гласача?

– Немам појма. Али ако је неко курва, ја ћу то да кажем. Ја ту не нападам њу, него Николића, који ју је одликовао.

Извор: НАШЕ НОВИНЕ


Leave a comment

Дијаспоро, подржи српске јунаке!

Скуп подршке др Војиславу Шешељу и свим Србима неправедно заточеним у Хагу биће одржан у суботу, 8. новембра 2014. у 12 часова, испред Хашког трибунала, Churchillplein 1, 2517 JW Haag, Nederland.

Позвали сте дијаспору да се прикључи скупу СРС-а, 8. новембра у Хагу.

– Да, а биће то скуп подршке нашем лидеру да истраје у борби, али и протест на којем ћемо затражити пуштање на слободу не само Шешеља, већ и Радована Караџића, Ратка Младића, Горана Хаџића и свих других неправедно заточених Срба. То је први пут да било ко, у име српског народа, организује нешто слично пред седиштем Трибунала.

Sloboda-seselju

Скуп подршке др Војиславу Шешељу и свим Србима неправедно заточеним у Хагу биће одржан у суботу, 8. новембра 2014. у 12 часова, испред Хашког трибунала, Churchillplein 1, 2517 JW Haag, Nederland.

Из Београда путујемо аутобусима јер је најјефтиније, а свако од преко 200 људи сам плаћа карту и друге трошкове. Пут ће бити напоран, јер ћемо после 24 сата и 1.800 километара провести свега десетак сати у Хагу. Надам се да ће Срби из дијаспоре увидети важност скупа, прикључити се и подржати српске јунаке. Знамо да ни на западу не тече мед и млеко, да треба одвојити и време и новац, али сви који дођу поносиће се и пред унуцима тиме што су имали храбрости да подигну глас и стану уз оне који су српски народ бранили и када су им многи други окренули леђа, рекао је заменик председника СРС Немања Шаровић.

Скуп подршке др Војиславу Шешељу и свим Србима неправедно заточеним у Хагу биће одржан у суботу, 8. новембра 2014. у 12 часова, испред Хашког трибунала, Churchillplein 1, 2517 JW Haag, Nederland.

Извор: Vesti online


Leave a comment

Звонко Михајловић: Потписивањем Бриселског споразума угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију

zvonko mihajlovic

Српски народ на Косову све је ближе томе да постане „тиква без корена“ – тако је у интервјуу за Глас Русије ситуацију окарактерисао политичар из Штрпца, председник окружног одбора Косовског округа СРС, Звонко Михајловић, који је ових дана посетио Москву.

Господине Михајловићу, конкретни кораци, који би ојачали положај српског становништва на Косову, у датом тренутку се практично – не чине. T о наводи београдске аналитичаре да говоре да се Бриселски споразум своди на дијалог премијера Србије и Косова, а не на конкретну нормализацију услова живота грађана…

Потписивањем Бриселског споразума је готово угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију, свака нада да ће се Косово и Метохија вратити под уставно-правни поредак Србији кроз систем јачања српских институција. Он, у ствари, и није споразум, јер њему нису претходили разговори и договори двеју страна, већ ултиматуми коју су долазили из Брисела. После овог споразума следи неколико негативних процеса: гашење српских институција, које су присутн е у малом, али веома значајном броју . Срби свој опстанак на Косову и Метохији везају за те институције и зато с ве то удаљава Србе од своје матице и чини их буквално, како наш народ каже, тиквом без корена.

Највероватније надаље ће Приштину на преговорима о нормализацији представљати припадници странке Самоопредељење. Шта може да се очекује од сличног дијалога, ако је ова партија увек иступала у суштини за прекид истог и критиковала акту е лне косовске власти за „побеограђивање“?

То је екстремно десничарска странка, за њих је једностраним проглашењем независности завршена прича око било каквог присутства Републике Србије на Косову и Метохији. И то што се сада њима даје могућност да чине главнину косовског преговарачког тима, а зна се да они не же л е да преговарају, у ствари је још један шамар Србији и још један показатељ како Брисел види Косово и Метохију. Са друге стране, то се мора признати, Самоопредељење чине људи који немају неку посебну криминалну прошлост и које Запад не може уцењивати, какав је случај са Харадинајем и Тачијем. То значи да ће ова странка чврсто стојати на позицији да се преговори прекину и тражити од Београда да он призна независност Косова и Метохије. А имамо једну веома парадоксалну ситуацију да се Београду жури више да Косово постане независно како бисмо наводно приближили ЕУ.

Пре три месеца на Косову су били одржани парламентарни избори, а у Приштини због постизборн е комбинаторике још чак није ни започело формирање институција власти. Шта мислите, да ли то значи да ће се становници Косова ускоро поново упутити на биралишта?

Широј јавности је познато да су Американци рекли свој став по питању понављања косовских избора и да је А лбанцима дат налог да нађу заједнички језик у оквиру постојећих мандата и да формирају владу. Са друге стране, зна се да су ставови ПДК као најаче странке и ААК на чијем је челу Харадинај ди ј аметрално супротни и да ту има мало места за договор. Вероватно ће се ићи на неко средње решење. По мени то може бити влада која ће наводно бити експертска, која ће донети неке непопуларне законе за А лбанце, где се неће експонирати политички прваци попут Тачија и Харадинаја. Мислим пре свега на З акон о међународном суду за ратне злочине и З акон о Заједници српских општина, која ће бити нешто налик на НВО, али А лбанци и тако нешто не желе да прихвате. А онда, за пар месеци ће бити расписани нови парламентарни избори, неки анонимуси ће одрадити свој посао, а политички прваци ће остати по страни и њихов рејтинг неће бити на тај начин окрењен.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Верујете ли у то да ће суд за ратне злочине у Приштини радити ефикасно?

Наравно да не. Имајући у виду на чију иницијативу тај суд формиран. Нас, Србе, забрињава и то да ће А лбанци обавезно применити принцип реципроцитета и да ће се на оптуж е ничким клупама наћи велики број Срба за нека измишљена кривична дела, само да би постојао паритет.

Да ли се слажете да САД, очигледно јер им тренутно није потребан, пуштаји низ воду бившег премијера Хашима Тачија?

Апсолутно. Америчка политика је свуда у свету иста. Хашим Тачи је човек са криминалном прошлошћу, он је деведесетих година починио многе ратне злочине против цивилног српског становништва, али и против свог народа. Американци су све то документовали, то се у некој архиви чува и увек постоји могућност да се Тачи позове пред судом и да се њему суди за та дела. Он то одлично зна и он мора да ради оно што му А мериканци наређују. Исти случај и са Харадинајом.

Тимур Блохин

(Глас Русије)


Leave a comment

Драгомир Антонић: Народ без памћења постаје биљка

dragomir-antonic

Етнолог Драгомир Антонић: Уместо да чувамо знање наших предака, ми робујемо диктатима некад Коминтерне, данас неолиберализма. У озбиљним државама школски систем се не реформише

ЖИВОТ у Србији, нити било где на свету, није богата винска карта из које може да се узме само оно што је квалитетно и укусно. Он је тежак и мукорпан, али и леп. Човек, уколико жели да опстане и одупре се проблемима, требало би да верује у рад, самог себе и своју породицу. Да, према својој религији, верује у Бога и чува своје памћење. То су непролазне вредности, и није ни чудо што су данас угрожене.

Уз поруку да добро треба бацити у воду и онда ићи низводно, где ће се оно вратити, ово за „Новости“ каже етнолог Драгољуб Антонић, један од најбољих познавалаца традиције, обичаја и навика нашег народа. Обилази, каже, често Србију, а на путу се најбоље види ситуација у држави и друштву. Она ће бити све тежа, напомиње, ако се не вратимо знању и искуству наших предака, које једино гарантује да ћемо се на прави начин супротставити будућим проблемима.

* Срби се често бране и правдају традицијом, иако на делу много не држе до ње…

– Треба проћи Србијом и видети како се људи односе према празницима, црвеним словима и обичајима. На овај или онај начин поштују их сви. На Огњену Марију нико се неће преварити и отићи на њиву. Неће бити заборављен бадњак на Бадњи дан нити фарбање јаја на Васкрс. То је све чување духа традиције. Тешко ћемо наћи и породицу која нема макар једну свешчицу песама Чика Јове Змаја, нити православни календар. То јесу ситнице, али оне су чувари традиције и обичаја. Изненађује мноштво које може да се види недељом у сеоским храмовима. Постоји утисак, нарочито међу онима који не посећују богослужења, да су цркве празне. То није тачно, иако бисмо можда могли да кажемо да би могло да буде више народа. Вера је, на крају, лична ствар и свако треба да пронађе ону меру која му одговара.

kosovozicaМЛАДИ ИМАЈУ БУДУЋНОСТ * Много се прича о квалитетима и манама нових генерација. Како видите данашњу омладину?

– Срећем се са доста младих људи, али генералне оцене нема. У црквама видим омладину која познаје нашу историју, воли народну културу, нада се школовању и успешном послу. Њима предвиђам лепу будућност. Држава не вреднује рад и успех, већ као пожељни модел нуди нерад и естраду. Људи моје генерације начинили су огромну грешку јер су много штитили своју децу. Њима и данас остављају станове и имовину, јер „деца не смеју да се муче“… Тако је створена цела генерација људи без ичега, зависних од имовине коју су стекли њихови родитељи.

* Видовдан је ове године имао вишеструку симболику, нарочито у контексту Сарајевског атентата и Првог светског рата. Ипак, обележен је готово неформално и скоро неприметно. Да ли смо немарни према кључним датумима наше историје?

– Традиција може да се злоупотребљава. Када то одговара приликама, лако се потегне за Видовданом, али догађа се и обрнуто. Видовдану то не смета, нити то треба да смета Србима. Он ће бити увек слављен и помињан. Важно је да празнике не заборављамо. Човек који изгуби памћење престаје да буде личност и постаје изопштена биљка која вегетира и чека свој крај. Тако је и са народом. Проблем је када се историја и знамените личности колективно заборављају. То је био случај са Миланковићем, Милунком Савић, Даницом Јовановић, Славком Михајловић… Срећом, увек ће се наћи генерација која ће се сетити заборављених и са њих скинути прашину заборава.

* Мислећи људи тврде да нам је потребна хитна морална и духовна обнова. Од чега, међутим, почети када је готово све разорено?

– Од школа. У њих под хитно треба вратити српске јуначке песме, родољубиву поезију, народне приче и бајке. Ми све то имамо, али о томе деца не уче. Да је тако било одувек, не бисмо данас морали да отимамо од заборава. Народна родољубива традиција била је у школском програму чак и у време комунизма, за који говоримо да је био страшан и разарајући. Она нам је потребна, јер се њоме учвршћују идентитет и дух народа.

vidovdan-kosovski-boj-498* А у привреди? Тамо је стање подједнако лоше, на ивици смо економског слома.

– Треба обновити уништене земљорадничке задруге. Нико нема објашњење коме је сметала задруга у селу Вуковац код Крепољина. Сведок сам да су тамо седамдесетих година словеначки камиони чекали у реду да откупе хомољски сир. Планине су тада биле пуне стоке, јер је продаја ишла добро. Задруге су и тада радиле по тржишном принципу, што нама данас продају као врхунску истину економије. Тако је и са нотарима које уводимо. Јака ствар, имали смо их и почетком прошлог века.

* Па укинули…

– Дисконтинуитет је наш велики проблем. Као пример може да послуже 26.000 приватних радњи затворених у Србији од 1946. до 1948. године. Тиме је убијен предузетнички дух у држави. На исти начин тада су разбијени и крупни земљишни поседи, чему данас тежимо. Некада су то били диктати Коминтерне, а данас неолиберализма. Уместо да чувамо знање које су таложили наши преци, ми робујемо диктатима.

rumunija narodna nosnja

* Села су данас сиромашна, често без основне инфраструктуре и слабо насељена. Може ли им се помоћи?

– Демографска ситуација јесте лоша. Табанам, међутим, по Србији и шта видим – народа има, њиве су обрађене, летина обрана. Како људима то успева, често ми није јасно. Ситуација јесте лоша, али није катастрофална. Држава мора сељацима да на делу показаже да производња има смисла и да их мотивише да раде. Систем је, међутим, више заитересован за забаву него за поштени рад. Када гледате репортаже на ТВ са питањем зашто млади одлазе из малих места, сви се жале што нема места за забаву. Производњу слабо ко помиње. Наркоманија се увелико јавила и у мањим местима, па се тако Петровац на Млави све чешће назива Петровац на трави. Један четрдесетогодишњак, родом недалеко од Малог Црнића, недавно ми се жалио зато што не може да наследи пензију покојне бабе која је радила у Аустрији. То су наши највећи проблеми.

ВРАТИМО СРПСКИ КАЛЕНДАР * Често истичете да су се Срби, уз многе друге ствари, одрекли и свог календара. Која је тренутно година по њему?

– Сви који озбиљно изучавају календаре знају да је тренутно 7522. година, по старом српском календару. Ми из неког разлога бежимо и од тога. У свету се данас користе 42 календара. У Бурми је тако 1375. година, Јеврејима је 5774, Кинезима четири хиљаде седамсто и нека. Свој начин рачунања времена доскора имала је и Шведска. Коришћење сопственог календара не значи одрицање од овога који је важећи у свету. То је свар договора. Српски календар користио се све до краја 16. века. Према њему је рачунато време догађаја у свим повељама, документима, црквеним књигама…

* За наш духовни и привредни суноврат најлакше је окривити глобализацију. Да ли је она нужно заиста толико агресивна и рушилачка или ми само немамо прави одговор?

– Не смемо да будемо ксенофобични и да се плашимо свега што долази са стране, нити еуфорични па да све прихватамо и још то величамо као најбоље. Не бисмо смели да се заваравамо да у Европи влада благостање, да нема подмићивања, крађе, криминала… Обим корупције у ЕУ у 2012. години био је око 120 милијарди евра. На месту са таквом концентрацијом чиновника као што је Брисел корупција је неминовна.

Од Европе морамо да узмемо добре стране, али да бисмо то успели, треба добро да је упознамо. Глобализација је опасна због тога што народе не припрема да од ње узимају квалитет, већ – шкарт. Ево, у пољопривреди, на пример. Намеће се садња култура помоћу једнократног семена, оног из кога неће моћи да се створи ново. Такав приступ одговара само добрим банкарима, јер се ствара идеално тло за кредите.

* Како да им се одупремо када је капитал у њиховим рукама?

– Кнез Милош је у своје време забранио стављање хипотеке на кућу, окућницу, пар волова и казан за ракију. Иако би га неолоберали због тога оптужили да је кочио развој банкарског сектора, српског сељака тако је спасао дужничког ропства. Та врста заштите постојала је чак и у време социјализма, када је кредитно задужење било могуће само до трећине зараде. Суштина правне државе јесте и у томе да не може све да препусти личној одговорности појединца, који је по правилу поводљив и склон претараном трошењу и задуживању.lepa srbija iznad_dunava_kanal_srebrno_jezero_10

* Образовање је, кажу, темељ друштва. Систем просвете је код нас већ годинама у стању непрекидних реформи, и још увек није нашао јасан пут. Да ли већ трпимо последице лошег односа према школству?

– Реформе су за сиротињу. У озбољним државама школски систем се не реформише. Он је класичан, строг, и такав треба да буде, јер он ствара личност. У њему нема ученичких права, и мора да се зна ко кога оцењује – професор ученика, никада обрнуто. Ми систем имамо, али морамо само у њега да вратимо знања која поседујемо. У нашим гимназијама готово и да се не помиње Законоправило Светог Саве, иако је са својих 800 страна један од темељних докумената наше, али и европске културе и права. На крају крајева, нигде не пише да сви морају да буду школовани, што развијене земље врло добро знају.

ТРАДИЦИЈА ЈЕ РЕШЕЊЕ ЗА СВЕТ * Социјално учење Руске православне цркве, чија су основа традиционализам и конзервативизам, постаје полако нека врста идеологије нове Русије. Да ли се у тим вредностима крије решење и за наш пут у будућност?

– То је решење за цео свет. Фармери у Охају или Оклахоми чувају исте вредности као и људи у Русији, Кини, Грчкој… Ми видимо само оно што изађе на површину, тако да и Америку доживљавамо кроз естаблишмент, владу и Холивуд. Аристотел сигурно није било затуцан када је рекао да је породица друштво у малом и да је њено очување једина гаранција будућности. Сумњам да је било ко од ових што пропагирају супротно, паметнији и далековидији од Аристотела.

Ruska pravoslavna crkva0533

* Људи из Цркве редовно указују на то како се вера нашег народа своди на поштовање обичаја. Какви су Срби верници и да ли им је религиозност својствено осећање?

– По овом питању најбоље је да се држимо Светог Саве. Он је ово питање уредио прописујући држање крутих канона на терену богослужења. Све остало што се догађа ван зидова храма он је мудро прилагодио народу, како би обреде лакше и безболније прихватио. Из угла светосавља треба гледати и на даће, парастосе и друге обичаје нашег народа. Томе се не треба противити, нити то спутавати. Крсна слава и њене варијације, уосталом, најбољи су пример. Суштина је слављење светитеља и ту не треба бити много ригидан. Црква треба да проповеда радост, а не да нас плаши одговорношћу.

* Ближи нам се време слава. Које ће ове јесни бити главне теме за славским трпезама?

– Смањење пензија, поскупљење струје и рат у Украјини. Ако имамо 1,7 милиона пензионера, од којих велики број издржава и млађе чланове породице, сигурно је да је то важна тема. Често заборављамо да пензија није социјална категорија, већ нешто у шта је уложен новац. Нема ниједног разлога да пензионери испаштају због неодговорности или крађе других људи. Зна се ко су кривци за пропаст наших финансија, али они годинама пролазе без одговорности. Као пример нам се намеће Грчка, где су, како кажу, пензије смањене. То није тачно, јер су тамо укинути само додаци који су допуњавали износ на чеку.

Раде Драговић

(Вечерње новости)